SAD prete naftašima koji posluju sa Venecuelom

Sjedinjene Američke Države su tražile od trgovaca naftom i rafinerija širom sveta da se pridržavaju američkih sankcija Venecueli ili će i sami snositi sankcije Vašingtona, čak i ako s Venecuelancima posluju na način koji embargo ne zabranjuje, javio je Rojters.

Amerikanci su sankcije Venecueli, čiji se budžet oslanja na proizvodnju i prodaju nafte, zaveli početkom godine. Za idući mesec je najavljeno da će SAD zabraniti globalnu upotrebu njihovog finansijskog sistema za poslove s Venecuelom. Međutim, prema saznanjima Rojtersa, iz Vašingtona stižu upozorenja trgovcima i rafinerijama da je obim zabrane mnogo širi od zvaničnog i da neće tolerisati bilo kakav naftni promet s Venecuelom.

„Tako Sjedinjene Države operišu ovih dana. Imaju pisana pravila i onda vas zovu da objasne kako postoje i nepisana pravila za koje očekuju da ih sledite”, naveo je jedan od izvora Rojtersa.

Uprkos američkom embargu, neke svetske kompanije su nastavile da posluju s Venecuelom. Vašington se naročito trudi da preseče isporuke sredstava pomoću kojih venecuelanska naftna industrija može svoju sirovu naftu da preradi kako bi je učinila pogodnom za izvoz.

Doduše, prema izvorima Rojtersa, iz humanitarnih razloga, neke vrste goriva izgleda da će biti izuzete iz američkih sankcija. Dosad su one srezale ukupan izvoz naftnih proizvoda iz Venecuele s 1,5 miliona na 920.000 barela dnevno. Humanitarna situacija u toj zemlji sve je gora. Još pre embarga na njihov glavni izvozni artikal, Venecuelanci su trpeli velike nestašice osnovnih potrepština, uključujući i hranu i lekove.

Među tim posledicama su i nestanci električne energije u zemlji koja ima najbogatije naftne rezerve na svetu. To se osobito intenziviralo u poslednje vreme, za šta režim optužuje sabotaže Amerikanaca i opozicije, dok oni tvrde da je to rezultat nesposobnosti korumpiranih vlasti, koje su kompetentne kadrove iz energetskog sistema odstranile da bi našle mesta za svoje ljude i profit prebacivale u džepove funkcionera i njima bliskog kruga ljudi. Iz vlade Venecuele su upravo objavili da je, kako prenosi Tanjug, državna energetska mreža samo u poslednje dve godine bila metom napada 250 puta.

Dostava humanitarne pomoći Venecueli pokazala se spornom kada su njene kontinegente Amerikanci nedavno dopremili na granicu ove države, gde je vođa opozicije Huan Gvaido nameravao da je dočeka i s njom se probije u svoju domovinu. Tada je vlada Venecuele, tvrdeći da je to puki manevar kojem je krajnji cilj njeno svrgavanje uz upad vojnika Amerike i drugih neprijateljskih država, zatvorila granicu sa susednim karipskim ostrvima koja su pod suverenitetom Holandije kako dostava pomoći ne bi bila organizovana preko njih. Za jedno od tih ostrva, Kurasao, Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, saveznika vlasti u Venecueli, rekla je prekjuče da može biti početna tačka za vojnu intervenciju.

Kako je preneo Sputnjik, Zaharova je navela da sporazum SAD i Holandije o isporuci humanitarne pomoći preko Kurasaoa ne isključuje mogućnost i drugih vrsta pomoći. Ona je ocenila da to znači kako je Holandija dozvolila Americi da koristi njenu teritoriju kao „početnu tačku za agresivnu intervenciju pod izgovorom humanitarnih aktivnosti”.

V. V.