Sarajevo proteralo i Srbe koji su ga oslobodili

Od našeg dopisnika
Sarajevo – Uporedo sa proterivanjem Srba iz Sarajeva, bošnjačka politika je radila i na zatiranju tragova vekovnih srpskog naroda u tom gradu. Na meti tog „projekta” našao se i izvestan broj sarajevskih ulica sa imenima srpskih heroja antifašista, među kojima su i oni čijom je zaslugom 6. aprila 1945. oslobođeno Sarajevo. Taj datum se i dan-danas slavi kao dan oslobođenja grada na Miljacki.

Novokomponovanoj bošnjačkoj politici nisu mrski postali samo srpski antifašisti Slavko Rodić, Pero Kosorić, Vojislav Kecmanović Đedo, Vaso Miskin, Marija Bursać, Radojka Lakić, Moša Pijade, Slaviša Vajner Čiča... nego i svi drugi Srbi koji su bili znameniti pisci, umetnici i stvaraoci.

Sarajevske ulice koje su nosile njihova imena odavno su preimenovane i nazvane po imenima bošnjačkih „heroja” iz poslednjeg rata ili su im dati neki drugi, političkom Sarajevu draži nazivi, poput Teheranskog trga, Zlatnih ljiljana (ratno priznanje za bivše pripadnike Armije RBiH) i Mladih muslimana.

Da cilj bošnjačke politike nije bio samo proterivanje oko 150.000 sarajevskih Srba nego i svega drugog što ima veze s tim narodom, dokaz je i to da su promenjeni nazivi i ulicama koje su se do rata zvale Nevesinjska, Paljanska, Trebinjska, ili Podgrmečka, koja danas nosi ime Sunulaha efendije.

Segmedina Srna Bajramović, poslanik SDP-a u Skupštini Kantona Sarajevo, izjavila je kako je veliki broj postdejtonskih pogrešnih poteza napravljen „pod palicom onih koji su smatrali da istorija potiče od njih”.

„Nažalost, živimo u vremenu ostrašćenosti i neznanja koje nas je i dovelo u prostor gde su pojedinci ili grupe davali sebi za pravo da osporavaju antifašističke vrednosti koje su utkane u državnost BiH, što je sramotno”, rekla je Bajramovićeva, koja smatra da „valtersko Sarajevo nije nikad ni trebalo skidati nazive ulica po borcima NOB-a”.

Nedavno je Odbor za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH zvanično uputio inicijativu Vladi Kantona Sarajevo za promenu naziva desetina ulica, to jest za vraćanje njihovih predratnih naziva, antifašističkih prvenstveno. Tu njihovu inicijativu podržao je pre nekoliko dana i predsednik Jevrejske zajednice u BiH Jakob Finci.

Predsednik odbora Đorđe Radanović za „Politiku” kaže da „neće odustati” i da razumevanje za provođenje njihove inicijative postoji i u jednom delu međunarodne zajednice, pa čak i u nekim sarajevskim političkim krugovima.

„Sarajevska vlast koja je iz grada isterala sve antifašiste morala bi da shvati da to na čemu ćemo mi istrajavati jeste jedini logičan i prihvatljiv odnos prema istoriji, prema civilizaciji i zato stari nazivi ulica moraju biti vraćeni. U najmanju ruku, neshvatljivo je da u gradu koji kao Dan grada slavi 6. april, dan kada su antifašističke jedinice oslobodile grad od fašista, danas ulice i škole nose imena po osuđenim fašistima (Mustafa Busuladžić)”, naglašava Radanović.

Delegacija odbora će, prema njegovim rečima, ovog 6. aprila položiti venac na Spomenik „Večna vatra” u centru grada, otkriven 1946. godine u spomen na oslobodioce Sarajeva, među kojima su, kaže, i „oni proterani”. Biće to prvi put da i predstavnici iz Republike Srpske na takav način odaju počast svim herojima koji su izvojevali bitku za Sarajevo.