Prvoaprilska berba špageta

Prvi april je ostvario ono o čemu je Osmi mart oduvek sanjao – da ne bude jednodnevni, već celogodišnji „praznik”. U eri društvenih mreža i ekspanzije lažnih vesti, ukinuto je dvadesetčetvoročasovno ograničenje dozvole za pecanje lakovernih na mamac lažnih vesti.

Ipak, prvi aprilski dan sačuvao je važnu privilegiju – samo tada su zabava i smeh primarni cilj podvala, smicalica i obmana. I samo tog dana su tvorci dezinformacija dužni da priznaju prevaru.

O tome kada je i zašto ovaj običaj ukotvljen baš na 1. april, postoje različite teorije. Neki mu pripisuju biblijsko poreklo, drugi ga povezuju sa drevnim civilizacijama. Treći smatraju da je u pitanju recidiv epohe pre uvođenja gregorijanskog kalendara 1582.

U to doba, veći deo Evrope praznovao je Blagovesti kao početak nove godine, a svetkovina bi potrajala sve do 1. aprila. Prema toj teoriji, oni koji su prihvatili novi kalendar tog dana su zbijali šale na račun poklonika starog računanja vremena.

I bez čvrstih istorijskih korena, krošnja prvog aprila prekrila je čitavu planetu. Ovaj datum se često naziva i svetskim danom šale, iako ga nijedna država nije uvrstila u kalendar praznika.

Običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, ali i od regiona do regiona. U Francuskoj i na francuskim govornim područjima u Švajcarskoj i Kanadi, kao i u delovima Italije i Belgije, štos je da se nekome neopaženo na leđa prikači papir s nacrtanom ribom.

U flamanskom delu Belgije, deca se trude da na prevaru zaključaju roditelje ili nastavnike, koji oslobođenje moraju da im plate slatkišima. Žitelji Velike Britanije jedni druge obilato časte podvalama, s tim da „lovostaj” nastupa u podne 1. aprila.

Onaj ko bi nakon toga pokušao nekakvu smicalicu bio bi žigosan epitetom „aprilski glupak”. U Nemačkoj, prvi april se smatra nesrećnim datumom. Predanje kaže da je na taj dan rođen Hristov izdajnik Juda, pa je svrha međusobnih prevara i obmana „teranje malera”.

Kada je reč o Srbiji, običaj zbijanja prvoaprilskih pošalica „primio” se tek početkom 20. veka, i to u gradovima, dok je na selu još dugo bio nepoznanica. Etnolog Stanoje Mijatović (1868–1946) zapisao je: „Na taj dan po varoškom običaju biva opšte varanje sa uzvikom aprililili”, uz beleženje zanimljivog verovanja da „ne valja varati bojadžije 1. aprila, jer će te godine pređa i materija loše primati boju.”

Prvoaprilske smicalice bile su i u svetu i kod nas „sitni obrt”, sve dok ovaj praznik nisu prigrlili mediji. Od tridesetih godina prošlog veka, prigodni prvoaprilski sadržaji postali su standard u američkoj i evropskoj štampi. Izazovu sondiranja lakovernosti publike podlegao je i Bi-Bi-Si, koji se smatra televizijskim etalonom ozbiljnosti.

U emisiji „Panorama”, emitovanoj 1. aprila 1957. objavljen je prilog o tome kako su u Švajcarskoj, usled izuzetno blage zime, špagete izvrsno rodile. Vest je bila potkrepljena slikom nasmejanih „Švajcaraca” koji beru testeninu s drveta.

Ubrzo su svi telefoni Bi-Bi-Sija bili zagušeni pozivima gledalaca koji su se raspitivali gde se mogu nabaviti sadnice špageta. Pomama nije minula ni posle više puta u programu ponovljenog razjašnjenja o čemu se radi.

Mnogi sociolozi i teoretičari javnog (dez)informisanja smatraju da je ovaj televizijski prvoaprilski prvenac ostao neprevaziđen, uprkos potonjim višedecenijskim naporima uredničkih timova širom sveta da ga svrgnu s trona.

Na našim prostorima, smatra se da je 1. april u medije ušao preko naslovne stranice „Politike ekspres” iz 1964. godine. Ovaj list je objavio da Dragoslav Šekularac iz Crvene zvezde prelazi u Partizan, s naznakom strane na kojoj je opširniji tekst o tome. A na toj sportskoj stranici je samo pisalo: „Aprililili...”

Edikt dvorske lude

Istoričar Džozef Boskin je 1983. obelodanio rezultate svog istraživanja o poreklu slavljenja 1. aprila. Tekst ovog profesora univerziteta u Bostonu objavila je agencija Asošijeted pres.

Boskin je otkrio da je praznik šale ustanovljen u doba rimskog cara Konstantina, a da zasluge pripadaju njegovoj dvorskoj ludi, po imenu Kugel. Taj veseljak je caru predložio da mu na jedan dan prepusti vođenje imperije.

Konstantin je pristao, a Kugel je svoj „mandat” iskoristio da izda edikt po kojem se prvi april proglašava za dan šale u Rimskom carstvu. Nekoliko dana nakon što je bezbroj medija objavilo ovo otkriće, pozivajući se na uglednu američku agenciju, oglasio se profesor Boskin, priznavši da je čitavu priču izmislio i poturio Asošijeted presu kao – prvoaprilsku šalu!