Erdoganova pobeda u senci poraza u gradovima

Vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) osvojila je najviše glasova na nedeljnim lokalnim izborima, ali je taj uspeh ostao u senci poraza u turskoj prestonici. To je prvi put u poslednjih dvadeset godina da ta stranka neće imati svog gradonačelnika u petomilionskom glavnom gradu.

Desilo se ono što se i moglo očekivati: vođa AKP i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je platio ceh za ekonomsku krizu koja je u poslednje vreme zahvatila zemlju, što su u džepu osetili mnogi građani nezavisno od toga za koje se političke boje izjašnjavaju.

U opoziciji ističu da su, osim u Ankari, pobedili i u Istanbulu, što AKP negira i tvrdi da je to izborna prevara. Prema prelimiranim podacima izbornog saveta, koji mogu pretrpeti izvesne promene, Ekrem Imamoglu je osvojio oko 30.000 glasova više od  Binalija Jildirima, koji je bio kandidat na listi vladajuće stranke za Istanbul.

Sigurno je, međutim, da je Erdogan izgubio čelne pozicije u Izmiru, Antaliji i Jedrenu. Ako se potvrdi da je poražen i u gradu na Bosforu, bio bi to šok za AKP, a pogotovo za samog Erdogana, koji je odrastao u tom megapolisu i 1994. godine izabran za njegovog gradonačelnika, tako započinjući političku karijeru koja se mora opisati kao vanserijska, bez obzira na to da li se neko slaže sa njegovim stavovima ili ne.

U vladajućoj stranci tvrde da je kandidat opozicije u Ankari Mensur Javaš pobedio zahvaljujući falsifikovanim glasovima i drugim nepravilnostima. U AKP najavljuju da će pokrenuti postupak da se to ispita, dok u opoziciji kažu da onaj ko gubi ima pravo da se ljuti, iako za optužbe mesta nema.

Lider vodeće opozicione Republikanske narodne partije (DžHP) Kemal Kiličdaroglu ne krije zadovoljstvo. „Narod se izjasnio za demokratiju. Mi smo, sem u Ankari, pobedili u još nekoliko velikih gradova, što nije slučajno jer Erdogan vodi pogrešnu ekonomsku politiku koja je dovela do recesije”, ističe on.

Prema prvim rezultatima, Narodna alijansa (koalicija Erdoganove AKP i desničarske Partije nacionalističkog pokreta) osvojila je ukupno 51 odsto glasova. Osim u nekoliko mesta, opozicione stranke su i ovog puta bile razjedinjene, što je bez sumnje doprinelo Erdoganovoj pobedi.

Republikanska narodna partija je osvojila 30 odsto glasova, Dobra partija 7,4, a prokurdska Narodna demokratska partija (HDP), treća po snazi stranka u parlamentu, svega 4,2 procenta glasova. Ona je najveći gubitnik na nedeljnim izborima.

Tako nešto se moglo i očekivati pošto se poslednjih godina HDP našla na udaru Erdoganove vlade, u kojoj je optužuju da je „političko krilo” terorističke Radničke parije Kurdistana (PKK), koja se u Anadoliji decenijama bori za veća prava svoga naroda.

„Braćo, ako date glas HDP-u, onda glasate za teroriste”, više puta je uoči izbora govorio predsednik Erdogan. Ta kampanja je očigledno urodila plodom pogotovo zato što su u zatvoru još od ranije lider te stranke Selahatin Demirtaš i više njenih poslanika i lokalnih funkcionera koji su optuženi da državnim parama finansiraju ekstremiste.

Predsednik Erdogan, iako to glasno ne priznaje, kao da je ipak odahnuo pošto su se u njegovoj stranci očigledno plašili ishoda izbora. Recesija je pogodila mnoge građane Turske, pa i one koji glasaju za njegovu stranku: inflacija je dostigla 20 procenata, nezaposlenost 11 odsto, dok je kurs nacionalne valute drastično pao u odnosu na dolar.

Erdogan je to pokušao da to objasni kao „zaveru” Zapada, pre svega Amerike, kako bi veliku Tursku gurnuli na sporedan kolosek, ali mu mnogi građani očevidno nisu poverovali. U prvim izjavama on sada ističe da će ispraviti greške i da će ojačati privredu, koja je posle višegodišnjeg uspona sada počela da posrće.

Direktor Instituta za ispitivanje javnog mnjenja Metropol Ozer Senčar objašnjava: Erdogan više nije u stanju da upravlja privredom. Problemi u školstvu i zdravstvu takođe se uvećavaju. Ozer ocenjuje da se Erdogan „potrošio” i da je u govorima tokom kampanje pravio neuobičajeno mnogo grešaka.

Pošto u sledeće četiri i po godine neće biti izbora u Turskoj, sada ćemo se okrenuti rešavanju gorućih nacionalnih i međunarodnih pitanja, istakao je posle izbora predsednik Erdogan.

U kampanji je naglasio da će se na dnevnom redu, pre svega, naći rešavanje krize u Siriji, sa kojom Turska ima zajedničku granicu dugu 900 kilometara, duž koje su sirijski Kurdi, na nezadovoljstvo turskih vlasti, uspostavili samoupravni region.