Nema dokaza o novoj „žutoj kući”

Kancelarija za KiM nema novih zvaničnih informacija o hapšenju pet osoba osumnjičenih za trgovinu ljudskim organima na jednoj privatnoj klinici u Prištini, niti o tome ko su žrtve. Kako je za „Politiku” izjavio Milovan Drecun, šef te kancelarije, sva saznanja koja ima o tome potiču iz medija, pa stoga nema nikakvih informacija iz kojih se može zaključiti da je među žrtvama bilo i Srba, kako se spekuliše.

„Nemamo načina da saznamo više o ovom slučaju”, rekao je Drecun.

Kosovska policija je saopštila da je 2. i 3. aprila privela petoro osumnjičenih za nezakonite transplantacije i krijumčarenje ljudskih organa i ćelija i neodgovorno lečenje u jednoj privatnoj bolnici u Prištini. Sud je juče odredio meru kućnog pritvora za petoro uhapšenih u privatnoj klinici „Behar Kušari”, prenose juče prištinski mediji. Oni navode da je priveden doktor koji je bio uključen u proces izdvajanja naslednog materijala od građana, dvojica bolničkih menadžera i dve medicinske sestre. Pripisuje im se prodaja genetskog materijala i upotreba ćelija parova bez njihovog odobrenja.

Istraga je, navodi se, trajala osam meseci, a policijska akcija hapšenja i pretresa klinike izvedena je na osnovu informacija Direkcije za istragu trgovine ljudima u saradnji sa Odeljenjem za teška krivična dela u Osnovnom tužilaštvu u Prištini.

Poznato je da je na KiM i ranije bilo ilegalnih transplantacija ljudskih organa. Ima indicija da je ova vrsta kriminala povezana sa dve decenije starim slučajem „žuta kuća” u kojem su žrtve bile oteti Srbi, jer uključuje okrilje vlasti. Da li o tome ima ili nema dokaza znaće se kada se izjasni tužilac Džek Smit, koji istražuje zločine OVK i navodno ispituje sve informacije. Čak i da u najnovijim događajima na prištinskoj klinici nije bilo srpskih žrtava, svaki slučaj ilegalne trgovine ljudskim organima na Kosovu mogao bi da bude značajan za Srbiju.

Krajem 2010. godine, švajcarski senator Dik Marti napisao je izveštaj o istrazi povodom otkrića haške tužiteljke Karle Del Ponte da su na Kosovu počinjeni zločini koji uključuju trgovinu ljudskim organima. U Martijevom izveštaju pominje se da je kriminal ove vrste nastavljen i kasnije, što je potvrdila i istraga Euleksa u vezi sa prištinskom klinikom „Medikus”, devet godina kasnije. Utvrđeno je da su u toj bolnici operisani ljudi iz raznih evropskih zemalja koji su zbog siromaštva dobrovoljno dolazili na Kosovo i prodavali bubrege kriminalnoj grupi koja ih je po višestruko većim cenama presađivala klijentima iz zapadne Evrope. Ljudski bubreg na crnom tržištu može dostići cenu i do 100.000 evra.

Euleks je pre nešto više od godinu dana, uoči početka rada novog suda za zločine OVK u Hagu, odustao od krivičnog gonjenja osumnjičenih u slučaju „Medikus dva”, koje je Marti direktno povezao sa slučajem „žuta kuća”. Zbog ocene Euleksa da protiv njih nema dokaza, amnestirani su bivši poslanik DPK i kardiolog Šaip Muja, bivši ministar zdravlja Aljuš Gaši i bivši predsednik Opštinskog suda u Prištini Nuhi Uka, Škeljzen Siljaj, Rinon Derviši, Osman Mehmeti i Fljamur Bogaj.

Slučaj klinike „Medikus jedan” pokrenut je 2008. godine, kada je na aerodromu zaustavljen turski državljanin sa svežom ranom od operacije kojom mu je izvađen bubreg. Direktor „Medikusa” Ljutfi Derviši i njegov sin Arban su 2013. osuđen na osam i sedam godina zatvora. Obojici je suđeno u odsustvu, isto kao i turskom doktoru Jusufu Sonmezu i Izraelcu Moši Harelu, koji su u optužnici bili označeni kao vođe kriminalne grupe. Harel je prošle godine uhapšen na Kipru. Označen je kao mozak akcija u kojima je obavljeno, kako se sumnja, oko 30 nelegalnih transplantacija bubrega.

Dik Marti ukazao je na vezu između događanja na klinici „Medikus” i slučaja „žuta kuća”. Prema navodima optužnice za „Medikus”, transplantacije u toj bolnici odvijale su se uz znanje privremene vlade Kosova i njenih tadašnjih zvaničnika, što povezuje ova dva slučaja organizovanog kriminala.

Specijalno tužilaštvo za zločine OVK u Hagu u tajnosti istražuje informacije o srpskim žrtvama trgovine organima ali nijedna optužnica još nije podignuta. Srbija je ponudila iskaze osmorice bivših pripadnika OVK koji su još 2003. godine dali izjave i bili spremni da svedoče protiv svojih vođa o zločinima nad Srbima kojima su uzimani vitalni ljudski organi, a zatim su njihova tela prevezena u severnu i centralnu Albaniju i tamo zakopana. Klinike koje su obavljale nelegalne operacije otkrivene su u Azerbejdžanu, u Ekvadoru, u Južnoj Africi i u još nekim državama. Žrtve su bili Rusi, Kazahstanci, Turci i Moldavci koji su zbog siromaštva dobrovoljno prodavali svoje organe, a kupovali su ih bogati pacijenti iz Kanade Nemačke i SAD.