Sećanje i zahvalnost Dobrici Eriću

Kada sam pre devet godina predstavljao hroniku moga pitomog sela Milive kod Despotovca u slavnoj Resavi, imao sam čast da tadašnje opštinske vlasti i Biblioteka „Resavska škola” u Despotovcu na predstavljanje pozovu u goste slavnog srpskog pesnika Dobricu Erića. Zbog njegovog prisustva i kazivanja brojnih pesama o Moravama, Gruži i pesama posvećenih deci, sala u Milivi bila je pretesna da primi meštane ovog, ali i okolnih sela. Narod je došao, ne zbog moje hronike (mada i zbog nje), koliko zbog Dobrice, što nije zabeleženo u prethodnim decenijama.

Ovakav veliki skup ljudi neće se u dogledno vreme dogoditi, kažu mi moji dragi Gornjoresavci. I doista, prođe već cela decenija, a neki sličan skup se u ovom kraju po brojnosti meštana u zatvorenom prostoru ne pamti. Dobrica je celog dana i večeri bio vidno raspoložen, vedar i čio. Igrao je u kolu sa meštanima, i tako smo proveli u druženju do kasno u noć. Malo je ovde prostora koliko bih mogao i želeo da mu posvetim. U svojoj zbirci pesama pre nekoliko godina posvetio sam mu veliku odu.

A tek Dobrica i njegovo Udruženje za odbranu ćirilice? Šta o tome reći? Ostaćemo večno zahvalni Dobrici za sve što je darovao svom srpskom rodu.

Milun Miloradović,
zamenik glavnog i odgovornog urednika Biblioteke „Hronike sela”