Сећање и захвалност Добрици Ерићу

Када сам пре девет година представљао хронику мога питомог села Миливе код Деспотовца у славној Ресави, имао сам част да тадашње општинске власти и Библиотека „Ресавска школа” у Деспотовцу на представљање позову у госте славног српског песника Добрицу Ерића. Због његовог присуства и казивања бројних песама о Моравама, Гружи и песама посвећених деци, сала у Миливи била је претесна да прими мештане овог, али и околних села. Народ је дошао, не због моје хронике (мада и због ње), колико због Добрице, што није забележено у претходним деценијама.

Овакав велики скуп људи неће се у догледно време догодити, кажу ми моји драги Горњоресавци. И доиста, прође већ цела деценија, а неки сличан скуп се у овом крају по бројности мештана у затвореном простору не памти. Добрица је целог дана и вечери био видно расположен, ведар и чио. Играо је у колу са мештанима, и тако смо провели у дружењу до касно у ноћ. Мало је овде простора колико бих могао и желео да му посветим. У својој збирци песама пре неколико година посветио сам му велику оду.

А тек Добрица и његово Удружење за одбрану ћирилице? Шта о томе рећи? Остаћемо вечно захвални Добрици за све што је даровао свом српском роду.

Милун Милорадовић,
заменик главног и одговорног уредника Библиотеке „Хронике села”