Evroskeptici napadaju EU u više kolona

Evroskeptici napadaju EU u više kolonaEvropski suverenisti, koji su u usponu, ali i sa znatnim razmimoilaženjima u ekonomskim i spoljnopolitičkim pitanjima, odlučili su da pohod u osvajanju glasova za Evropski parlament izvedu, barem u početku, u više kolona.

Ambiciozan plan da oforme najveću grupu u EP zahteva da se zahvati što više glasačkih depoa u državama Evropske unije, ali s obzirom na kulturološke, verske, spoljnopolitičke pa i ekonomske poglede, očigledno će postajati nekoliko centara koji mogu i posle izbora krajem maja da se ujedine.

„Evropska alijansa naroda i nacija”, novoosnovana grupa italijanske Lige za sever, najveće nemačke opozicione Alternative za Nemačku (AfD), Danske narodne partije i finske stranke „Pravi Finci”, uz Narodni front Marin le Pen s kojim sarađuju – biće tek jedna od snaga koja želi da promeša karte u pravilima odlučivanja Evrope. Uostalom, oni su jasno rekli da je cilj ujedinjenje svih evroskeptičnih stranaka. Nisu dobrodošli jedino socijalisti, komunisti, ekstremisti i eko-fašisti.

Kontrola granica, migracije, pitanja bezbednosti, borbe protiv terorizma i ekstremizma, zaštita porodičnih vrednosti i životne sredine, teme o kojima se razgovaralo u ponedeljak u Milanu, upravo su ključne teme i mađarskog Fidesa Viktora Orbana i stranke Prava i pravde Jaroslava Kačinjskog.

Kako je rekao lider Danske narodne partije Anders Vistisen, koji je uputio poziv i drugim evroskeptičnim strankama podeljenim u tri bloka u Evropskom parlamentu da im se pridruže – „ono što ih ujedinjuje je veće od stvari koje ih razdvajaju”.

Prekompozicija Evropskog parlamenta je sada sve očiglednija. „Ka Evropi zdravog razuma”, što je glavni moto nove grupe, krenuli su već pripadnici Evrope nacija i slobode koju čine francuski krajnji desničari iz Nacionalnog okupljanja, Slobodarska partija Austrije i holandska Partija za slobodu. Novi partneri italijanskog ministra unutrašnjih poslova i zamenika premijera Matea Salvinija AfD, Stranka Finaca i Danska narodna stranka članice su Evropskih konzervativaca i reformista, kao i Evrope slobode i direktne demokratije.

Evropski centristički blok očekuje da će imati prevlast u evropskom odlučivanju, ali rast od oko 40 odsto, na već postojećih 14 odsto poslaničkih mesta ekstremne desnice – stvara nelagodu u njihovim redovima. Dok je podrška Makronu opala za više od 20 procenata od francuskih predsedničkih izbora, podrška Salviniju je u protekloj godini porasla sa nešto ispod 20 na više od 30 odsto. Nacionalisti, konzervativci, suverenisti, ili kako ih njihovi protivnici u Briselu zovu populisti na vlasti su i u Mađarskoj i Poljskoj.

Zamrznuti status Fidesa (12 poslanika) u najvećem evropskom bloku, Evropskoj narodnoj partiji (218 od ukupno 751 poslanika), još jedno je otvoreno pitanje koje će uticati na prekomponovanje evropskih parlamentarnih grupa. Fides lako može da se pridruži Evropskim konzervativcima i reformistima, koji su treća po snazi grupa u trenutnoj podeli Evropskog parlamenta, a poljski poslanici i desničari iz 15 država, rado bi sarađivali sa Fidesom. Svi oni, opet, mogu da se spoje sa novoformiranom Evropskom alijansom naroda i nacija. Tako da zaoštravanje odnosa Viktora Orbana sa strankama u matičnoj grupi nikako nije odraz nervoze nego plan za proširenje vlastitih kapaciteta. Uprkos izvinjenju parlamentarcima ove grupe, Orban je ponovo krenuo s optužbama da ovaj evropski blok skreće ulevo, u liberalnom pravcu i pridružuje se promigrantskom centrističkom jezgru. Na kraju, mađarski premijer je ponovo optužio predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera da je „veoma odgovoran” za bregzit i „migrantsku invaziju”.

Dakle, sasvim je izvesno da će EP posle 26. maja, kada u svim državama EU treba da se završe izbori, sigurno izgledati drugačije, ne samo po broju poslaničkih grupa, kojih sada ima osam, nego i po sastavu.

Mađarski premijer je u petak i zvanično pokrenuo kampanju svoje stranke za evropske parlamentarne izbore i aktivirao svoj već predstavljeni plan od sedam tačaka protiv migracije. „U Briselu postoji balon, virtuelni svet privilegovane evropske elite, koji je odvojen od stvarnosti”, rekao je Orban promovišući svoj program.

Tema o kontroli migracija koju, umesto evropskih birokrata, treba da kontrolišu nacionalne vlade svakako će se dopasti sve nezadovoljnijim građanima EU koji već „škrguću zubima” zbog problema koje su im stvorile njihove vlade favorizovanjem uvoza jeftine radne snage, a pri tom ne menjajući kulturološki i nacionalni identitet. Orbanovu tezu o obrnutoj diskriminaciji počeli su na svojoj koži da osećaju mnogi i van Mađarske.