Ponos i sramota na mostu

Kovin, Smederevo – Za koji dan navršiće se dve decenije kako je most na Dunavu, između Kovina i Smedereva, pogođen s dve rakete u NATO agresiji na našu zemlju – pao u reku. Razaranje se dogodilo 15. aprila u 22 časa i 58 minuta.

Kao i do 29. novembra 1976. godine (Dan republike), kada je ovaj grandiozan objekat predat na korišćenje, posle rušenja ove veze južnog Banata sa Šumadijom i drugim krajevima centralne Srbije, opet je proradila skela i u narednih šest meseci prevozila je putnike i vozila s jedne na drugu obalu reke. Neposredno posle rušenja mosta (iznad reke je dugačak 1.231 metar), predlog vršačkog „Hemofarma” da se oformi konzorcijum učesnika za obnovu mosta prihvatili su smederevski „Sartrid”, kao nosilac velikog poduhvata, „Panfarma” Beograd, „Zdravlje” Leskovac, „Zorka Farma” Šabac, „Jugoremedija” Zrenjanin, „Slaviamed” Beograd, „Hemomont” Podgorica, „Srbolek” Beograd, „Sanitarija” Novi Sad, „Remevita” Zrenjanin.

Potom su se neimari latili posla i ogromnu štetu sanirali. Glavne radove su izvodili stručnjaci različitog profila „Goše” iz Smederevske Palanke, pa je obnovljeni most posle testiranja pušten u saobraćaj 23. decembra, iste godine kada je i srušen. Simbolični čin je obavio Mirko Marjanović, tadašnji predsednik Vlade Republike Srbije, i predsednik Upravnog odbora Direkcije za obnovu zemlje od posledica agresije.

Kao što priliči, radi sećanja, samopoštovanja, ponosa, opomene i pouke, na kamenu vertikalnu ploču tada su postavljene tri bronzane table na smederevskoj strani, u smeru prema Kovinu. Na prvoj, sasvim gore, složen je tekst koji je sve do današnjih dana preživeo: „Od kada je sveta i veka, ljudi se dele na graditelje i rušitelje. Samo graditelje pamtimo zauvek.” Izliveni grb Srbije se nalazio odmah ispod, kao i bronzana ploča s imenima članova konzorcijuma za obnovu mosta i sasvim sigurno su trajali do 3. avgusta 2014. godine, kada smo ih zajedno snimili. Ne zna se tačno kada je spomen-obeležje oskrnavljeno.

Već nekoliko godina na mostu preko Dunava, između Kovina i Smedereva, na nekadašnje postojanje državnog grba i imena konzorcijuma podsećaju samo blede površine na kamenu, pa je ovo spomen-obeležje, istovremeno, i ponos i sramota.