Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZ ALBUMA USPOMENA

Poslednji dani stare Brze Palanke

Izgradnjom druge đerdapske elektrane potopljena su mnoga naselja, pa i varošica u kojoj je službovao Vuk Karadžić i gde je vojevao Hajduk Veljko Petrović
Нестаје стара варошица (Фотографије Миросла Стефановић)

Što zbog kiše, što zbog izgradnje nove hidroelektrane u Kusjaku kod Negotina, tog proleća osamdesetih godina voda je počela naglo da ulazi u kuće, pomoćne objekte, kafane, staru menzulanu, školu u Brzoj Palanci koja je morala da se seli na novu lokaciju. Kod Negotina je rasla nova centrala na Dunavu, a stotine stanovnika se iseljavalo tražeći utočište u domovima do čije kote velika reka sigurno neće stići. Još koliko te jeseni i zime, poneki kamion, autobus, traktor, zaprežna kola ili automobil protutnjali bi skoro pustom ulicom stare varošice.

Takva slika bila je uobičajena u Brzoj Palanci dok je rasla druga đerdapska hidroelektrana. Mnogi su tugovali za svojim, već napola potopljenim domovima, drugi su se veoma teško opraštali od kućnog praga, bilo je i suza zbog ogromnog oraha u dvorištu ispod kojeg su se deca godinama igrala i koji je pravio hladovinu, a sada ostaje na dnu reke. Stariji meštani su se prisećali istorijata varošice, ponosni na njenu prošlost i na sve što im je priuštila u proteklim decenijama.

Stara mezulana u Brzoj Palanci, pre potapanja

Rimska Egeta

Iz letopisa i arheoloških iskopina se može saznati da se mesto u doba Rimljana zvalo Egeta, da je prilikom arheoloških istraživanja pronađeno pet statua boga Dolihenusa.

U mestu je 1847. otvorena škola, najpre muška, a potom i ženska, da bi ubrzo ono postalo parobrodsko pristanište, trgovački centar i poštanska stanica. Sa ovdašnjeg pristaništa se izvozilo vino, pšenica, drvo. Proradio je i telegraf, a 1872. je završena izgradnja pravoslavne crkve. Najmodernija korveta za to doba takođe je ovde napravljena, a darivana je sultanu.

U Brzu Palanku se najčešće pristizalo, malo ko je iz nje odlazio. U drugoj polovini 19. veka naseljavale su je izbeglice sa Kosova, iz Vlaške i Bugarske. Varoš je rasla i bila sve poznatija, imala je sve više trgovaca i zanatlija koji su se, jednog trenutka, dogovorili da sagrade svoj dom. Ta zgrada će u nadolazećem vremenu biti središte kulturnog i društvenog života.

Nije mesto bilo imuno i na zbivanja u predvečerje Drugog svetskog rata. Student Stefanija Mihajlović je u kući svojih roditelja okupljala naprednu omladinu, šireći komunističke ideje. Nažalost, stradala je na Stevanskim livadama, podno planine Deli Jovan.

Stanovništvo Brze Palanke je uoči, za vreme i posle Drugog svetskog rata živelo prilično teško. Ipak, stizalo je jedno po jedno: najpre struja, prvi automobili, asfalt. Živelo se od ribarenja, poljoprivrede, prerade drveta, bilo je i nešto posla u državnoj službi, jer je do 1965. godine naselje imalo status opštine.

Ostale su uspomene i na čuveni vašar na koji je dolazio veliki broj ljudi iz okolnih naselja, ali i iz Bora, Majdanpeka, Donjeg Milanovca, Zaječara, Negotina, Kučeva. Igralo se i veselilo do duboko u noć, pazarilo sve i svašta, a najviše ono što je potrebno za svakodnevni život. Na njemu su rođene prve ljubavi i ugovarane svadbe. Dok su se ispred šatri okretali prasići i jagnjad, unutra su limeni orkestri, poznatiji kao bande, „udarali sve u šesnaest vlaške i srpske pesme i kola”.

Zavežljaji sa pokućstvom, pa u čamac

Rušili i mineri

Čim je završena izgradnja HE „Đerdap 1” znalo se da će se graditi i druga centrala na Dunavu. Bilo je pitanje trenutka kada će i Brza Palanka morati da se seli, deleći sudbinu Donjeg Milanovca, Sipa, Tekije i drugih naselja koja su izmeštena zbog prve đerdapske elektrane. Koliko god pripremljeni na preseljenje, meštani su se veoma emotivno opraštali od svojih kuća. Kad je voda počela da nadolazi i kad više nije bilo povratka, u poveće zavežljaje stavljali su sve što do tada nisu preselili, trpali u čamac i odlazili na sigurnije mesto. Ono što nisu uspeli da poruše graditelji, dokrajčili su mineri tadašnje JNA. Gruvale su mine u staroj Brzoj Palanci, odlazile u nepovrat mnoge kuće da bi, veoma brzo, njihove temelje prekrila voda novog jezera između dve hidroelektrane.

Na novoj lokaciji je sagrađena moderna osnovna škola, koja je prve đake primila 1983. godine. Gradilo se udarnički i istovremeno tugovalo za starim domovima, ali se moralo napred, jer su neimari užurbano pregrađivali Dunav kod mesta Kusjak. Već 12. aprila 1985. godine proizvedeni su prvi kilovat časovi struje sa druge đerdapske hidroelektrane.

Od stare Brze Palanke ostala su samo sećanja i poneki album sa fotografijama. Album uspomena. Nije više bilo ni toliko riba u Dunavu, posebno čuvene morune, nestale su omiljene kafane, promenio se i vašar. Došlo drugo vreme, običaji, navike. Ostaci negdašnje rimske Egete odavno su prepušteni moćnom i ćudljivom Dunavu.

Vuk Karadžić ovde bio carinik

U ovim krajevima nekada je vojevao Hajduk Veljko Petrović, a 1812. godine je u državnoj službi kao sudija radio Vuk Stefanović Karadžić. Otac naše azbuke je ovde bio carinik i poštar, a iz tog vremena je ostala kuća u kojoj je službovao i koju su meštani zvali Stara menzulana, neka vrsta začetnika poštanskog saobraćaja u Srbiji. Kad je potopljena varošica, potopljena je i menzulana, mada je u novoj Brzoj Palanci napravljena njena replika. U svojim zapisima menzulanu pominje i turski putopisac Abdulah Uskudari.

Pominje on i bratimljenje Vuka Karadžića i Hajduk Veljka, kao i to „da je Vuk carinu sakupljao od Oršave (danas u Rumuniji) do Radujevca (selo na obali Dunava, kod Negotina)”.

KUSJAK – SKLADIŠTE SOLI

Tu gde je sada HE „Đerdap 2” do početka Drugog svetskog rata bilo je skladište soli koja je čuvana u magacinima i odvožena širom ondašnje kraljevine SHS/Jugoslavije. Kasnije su neke od baraka pretvorene u odmaralište za radnike „Timogradnje”. Zabeleženo je da je postojalo devet soba sa dva, tri i više ležajeva. Tako je izgledalo 1967, a tri godine docnije reporter lokalnih novina piše o motelu u Kusjaku, desetak kilometara od Negotina, na putu za Kladovo. Motel je imao salu od 160 mesta i terasu sa koje se pružao pogled na Dunav.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.