Sloboda govora pritvorena s Asanžom

Dan pošto je Džulijan Asanž uhapšen u Britaniji po američkoj poternici, najuticajniji mediji u SAD svrstali su se uz svoju vladu umesto uz čoveka čiji se rad suštinski ne razlikuje od njihovog. To znači da su redakcije podržale gušenje slobode govora, a da ironija bude još veća, stale su uz administraciju Donalda Trampa, koju osuđuju zbog svega drugog.

Osnivač „Vikiliksa” prekjuče je izbačen iz ekvadorske ambasade u Londonu pošto mu je posle sedam godina ukinut politički azil. Odmah je osuđen za kršenje uslovnog puštanja na slobodu, za šta bi mogao da dobije najviše godinu dana iza rešetaka, ali niko ne sumnja da će biti isporučen Americi, gde će se suočiti sa daleko ozbiljnijom optužnicom zbog objavljivanja depeša Pentagona i Stejt departmenta 2010. godine.

Teško je objasniti zašto vašingtonske vlasti nisu podigle optužnicu i protiv urednika brojnih svetskih redakcija koje su objavile isti materijal. „Vikiliks” je uradio isto što su tada uradili i „Vašington post”, „Njujork tajms” ili „Gardijan” – objavio je istinite informacije od javnog značaja, dobivši ih od uzbunjivača.

Pokušavajući da naprave razliku između redakcija i uzbunjivačkog sajta, američki tužioci su u optužnici naveli da se Asanž „urotio sa Čelsi Mening da upadnu u računare američke vlade”. Zaveru pronalaze u tome što je Australijanac pokušao da sakrije da mu je Čelsi Mening bila izvor, što je za komunikaciju sa njom koristio čet sa enkripcijom i što ju je ohrabrivao da mu doturi dokumenta. Iako su objavili i drugačija mišljenja, „Njujork tajms” i „Vašington post” u svojim uvodnicima podržavaju rezonovanje administracije. Prvi dnevnik smatra da je „vlada započela dobar posao kad je optužila Asanža za nesporan zločin”, dok drugi zaključuje da Asanž „nije heroj slobodne štampe” jer je došao do materijala na nemoralan način. Za „Los Anđeles tajms”, Asanž „nije izdavač već haker”, a En-Bi-Si njuz veruje da nema potrebe da se odbranom Asanža brani sloboda govora jer „optužnica nema nikakve veze sa objavljivanjem materijala”.

Uzbunjivači poput Čelsi Mening ili Edvarda Snoudena uvek krše zakon kad medijima doture državne tajne, ali svesno podnose žrtvu zarad prava javnosti da bude obaveštena. Ukoliko je nemoralno objaviti tako dobijene podatke, onda se postavlja pitanje zašto su i mejnstrim mediji obelodanili materijal Čelsi Mening i da li je svojevremeno trebalo uhapsiti novinare i urednika „Tajmsa” i „Posta” zbog toga što su objavili „Pentagonske papire”.

Američki tužioci vide hakersku aktivnost u tome što je Asanž probao da pomogne Čelsi Mening da se uloguje na sistem uz pomoć druge šifre da ne bi bila otkrivena dok skida fajlove, kao i u tome što ju je ohrabrivao da mu pošalje još materijala. Međutim, dužnost novinara je da štite anonimnost svog izvora i da se uvek pitaju šta još mogu da izvuku od njega. Istraživački novinari garantuju anonimnost izvorima upravo tako što koriste četove sa enkripcijom kad razgovaraju sa uzbunjivačima, a sada postoji opasnost da bi za to mogli da krivično odgovaraju. Zbog toga „Intersept” zaključuje da, iako Asanž nije okrivljen za špijunažu i krađu vladinih dokumenata, što bi bilo daleko ozbiljnije, i ovakva optužnica „kriminalizuje rad novinara” i predstavlja presedan koji ugrožava slobodu štampe.

Američki mejnstrim kritikuje Trampa gotovo zbog svega, ali je sada propustio priliku da ga napadne zbog gušenja slobode govora. Sudeći po komentarima, mediji se nadaju da će Asanž, kad jednom dospe na američko tlo, progovoriti o hakovanim mejlovima Demokratske stranke na predsedničkim izborima 2016, što bi Trampovim kritičarima dalo novu municiju. Za medije i demokrate koji su sve vreme tvrdili da je Trampov izborni štab radio u dosluhu sa Moskvom, optužnica protiv Asanža je šamar jer on nije optužen za objavljivanje presretnutih mejlova. Ipak, i demokrate i republikanci se nadaju da će optužnica biti proširena da bi Asanž odgovarao i za mešanje u američke izbore i navodno šurovanje sa Rusijom protiv SAD. Mržnja prema Asanžu ujedinila je demokrate i republikance dok se predsednik drži po strani i tvituje da „ne zna ništa o ’Vikiliksu’” i da to „nije njegova stvar”.