Rusija pooštrava kontrolu nad internetom

Rusija je još korak bliže državnoj kontroli nad internetom nakon što su poslanici Dume većinom podržali zakon koji predviđa svojevrsnu „nacionalizaciju” mreže. Vlada ga je predstavila kao nužnu meru odbrane od sajber napada na infrastrukturu ruskog interneta, ali kritičari kažu da je reč o pokušaju da se uguši kritika i da zakon otvara vrata širokoj cenzuri.

Zakon o suverenom internetu, kako ga nazivaju ruski mediji, predviđa da se saobraćaj preusmeri sa stranih servera i provuče kroz filtere koje kontroliše državna agencija za telekomunikacije Roskomnadzor, što joj povećava mogućnost kontrole informacija i blokiranja poruka i aplikacija. Takođe, stvara uslove da Rusija napravi svoj sistem naziva domena, što bi značilo da internet nastavi da funkcioniše unutar zemlje i u slučaju da se isključi s globalne mreže.

Zagovornici su ga pozdravili kao važan korak ka nezavisnom ruskom internetu koji neće zavisi od „tranzita” kroz druge zemlje, što je, tvrde ruski zvaničnici, izuzetno važno zbog pretnji sajber terorizma i „agresivne” sajber politike SAD, usvojene prošle godine.

Aktivisti nevladinog sektora kažu da je ugrožen poslednji bastion slobode govora u Rusiji i da zemlja sve više ide ka kineskom modelu strogo kontrolisanog interneta.

Premijer Dmitrij Medvedev nedavno je u jednoj onlajn diskusiji rekao da ruski internet neće biti poput kineskog i da cilj vlade nije da gasi internet, nego da spreči da bude ugašen. Podsetio je da je „apsolutna većina” regulatornih komandi na teritoriji jedne zemlje – SAD.

„Tehnologiju koju koriste milijarde ljudi uglavnom reguliše jedna zemlja. To nije baš dobro,” rekao je ruski premijer i dodao da očekuje da će u budućnosti međunarodnim konvencijama biti regulisane ključne internet tehnologije, a da, dok se to ne desi, Rusija mora da zaštiti svoje interese.

Tačno je da u Rusiji postoje zakoni koji sprečavaju vladu da radi ono što se radi u Kini, gde „vatreni zid cenzure” blokira većinu zapadnih sajtova i aplikacija. Ipak, kritičari kažu da se ide ka kineskom modelu i da se pravna ograničenja sve češće ignorišu.

Organizatori masovnih demonstracija za slobodan internet (10. marta je na ulicama Moskve bilo 15.000 ljudi) kažu da vlada hoće da „podigne kineski zid” i konačno zabrani aplikaciju „telegram”.

Pre godinu dana vlada je zvanično zabranila korišćenje ove popularne aplikacije za razmenu poruka, koju je nekada čak i Kremlj koristio za komunikaciju s novinarima. Iza nje stoji kompanija koju su osnovali ruski emigranti u Nemačkoj i oni su, i pored sudskog naloga, odbili da vladi predaju ključeve za enkripciju. Roskomnadzor je pokušao da blokira čitave delove interneta da bi zatvorio „Telegram”, što je izazvalo pravi haos, blokirajući mnoge druge sajtove, podseća „Njujork tajms”.

Šef Roskosmosa se očigledno izleteo u utorak, rekavši za agenciju Tas da je cilj zakona da spreči širenje zabranjenih informacija i da će jedan od elemenata biti borba protiv onlajn izvora, uključujući „Telegram”. Prema pisanju „Moskva tajmsa”, narednog dana nekoliko medija je izbrisalo ovu vest.

Ako nacrt prođe i treće čitanje u Dumi i dobije saglasnost senatora, što se smatra formalnošću, predsednik će ga potpisati i na snagu stupa od novembra.

Analitičari kažu da je „nacionalizacija” interneta očekivani trend s obzirom na promenjenu geopolitičku situaciju.

„Ne čudi to što je internet postao popularan kao jedinstvena mreža za globalizovanu svetsku ekonomiju tokom devedesetih godina prošlog veka, jedinoj deceniji u novijoj istoriji u kojoj je geopolitika bila jednopolarna”, kaže za magazin „Vik” Ben Pirs, profesor medijskih studija na jednom američkom univerzitetu.

Poslednjih decenija, globalnim internetom dominira politika koja se kroji na zapadnoj obali SAD i kodovi napisani na američkoj zapadnoj obali. Ruski plan za internet, po njegovom mišljenju, potvrđuje sve veću multipolarnost u geopolitici i to da je ipak važno gde su postavljeni serveri.

Jedna ruska kompanija je 2007. kupila američku blogersku mrežu „Lajv džornal”, a krajem 2016. prebacila je servere iz SAD u Rusiju i odmah promenila uslove korišćenja, zabranjujući politički materijal i bilo koje aktivnosti suprotne zakonima Ruske Federacije. Usledilo je gašenje blogova s kojih se pozivalo na masovne proteste.