Holivudska priča na srpski način

Iako ga je očev prijatelj Pavle Vuisić nekada davno vodio na kasting za ulogu plavokosog dečaka u italijansko-jugoslovenskom koprodukcionom filmu „Stepa”, Jovanu Saviću tada nije bilo suđeno da stane pred filmske kamere. Život ga je odveo na drugu stranu. Studirao je pravo, svirao rok i bluz i borio se da porodici obezbedi pristojan život. A onda je unuku nekadašnjeg kraljevog obućara i velikog dobrotvora Narodnog pozorišta život pružio drugu šansu. Sasvim neočekivano, ocu poznatog beogradskog glumca Viktora Savića ponuđeno je da glumi. I to u 62. godini.

– Pre tačno tri godine gostovao sam s nekoliko muzičara u Jutarnjem programu RTS-a povodom projekta „Stari rok majstori”. Sećam se, bila je subota, rano jutro, mi smo najavljivali poslednji od tri koncerta koji je trebalo da se održi u „Zvezdara teatru”. Nakon mesec i po dana, dolazi Viktor kod mene i kaže mi kako mu je reditelj Balša Đogo pokazao mobilni telefon na kojem je bila moja slika. Ja u čudu. Ne shvatam o čemu se radi, a sin mi kaže da Balša sprema neku krimi-seriju, za koju ima scenario u kojem ima dva razrađena lika. Ženski, koji je namenio Jeleni Đokić, i muški, koji bi želeo da glumim – ja! Video me je kada sam gostovao na RTS-u i odlučio da lik Bogdana Stanića Skocija poveri naturščiku – priča Jovan Savić, dok uz smeh objašnjava kako se obreo u seriji „Pet” i zbunio gledaoce koji nisu mogli da se sete gde su ga ranije gledali.

Priča i kako su se Balša Đogo i ekipa iz serije šalili da su za Skocija doveli glumca iz Holivuda, ali i kako je sinu, pre nego što je prelomio i odlučio da stane pred kamere, ozbiljno rekao da to nije za njega.

„Ma daj, Viktore, nije to za mene. Niti me to interesuje. Sine, ne znam ja to, čak ni u dramsku sekciju nisam išao”, rekao je, a Viktor mu je odgovorio kako reditelj Balša Đogo ne želi negativan odgovor.

– Onda sam pitao sina šta on misli o svemu, jer ne želim da sliku koju sam ceo život gradio o sebi pokvarim jednim nepromišljenim potezom. A on mi kaže: „Prihvati” – priča nekadašnji službenik UNHCR-a, koji je, po pravilima te organizacije, u 62. godini otišao u penziju. I nakon penzionisanja, sasvim nenadano, otvorio novo poglavlje u sopstvenom životu.

– Pristao sam, Balša mi je doneo scenario i ja sam, iako nikada nisam bio štreber, ozbiljno prionuo na posao. Znao sam da moram dobro da naučim tekst jer, u suprotnom, neću moći ništa da uradim. Da ću se paralisati – priča naš sagovornik, priznajući da je, uz svoj, naučio i tekst namenjen ostalim glumcima.

– Viktoru su rekli: „Ćale ti je postavio nove standarde! Ni zbog čega se ne buni, zna uloge, celu scenu.” A ja sam prosto morao tako da bih se opustio. I u muzici vam je slično. Pošto uglavnom radim obrade, ako ne znam tekst, ne mogu da uđem u melodiju i nikome onda nisam interesantan – objašnjava novopečeni glumac koji pamti da je prvu scenu snimio 4. avgusta 2016. i da je imao tremu, ali ne onu parališuću.

– Ako se sećate, to je ona scena u prvoj epizodi gde sedim u kafiću i imam telefonski razgovor. Tek posle pola sata snimao sam scenu sa Hristinom Popović, kojoj sam u seriji ujak. Pre nego što smo počeli da snimamo, predstavio sam joj se. Rekao sam: „Ja sam Viktorov tata. I samo da znaš, ovo mi je prvi put.” A ona na to kaže: „Hvala bogu da dobijem nekoga kome je prvi put.” I tako smo uz smeh probili led – priča otac Viktora Savića, koji mu je pomogao da se pripremi za ulogu koju je naučio kao pesmicu.

– Sve me je Viktor naučio. Šta sam ja znao kako se priprema uloga, učio sam je kao pesmicu. Pa otišao kod Viktora na sprat iznad nas da me presliša. A on mi rekao da zaboravim sve što sam naučio i da je osnovno pravilo da sve radim što jednostavnije. Po principu manje je više, više je manje. I da ne mlatim rukama i nogama. Nedelju dana mi je davao časove. Moram da priznam da nemam strah od kamere, od ljudi. Mnogo je neprijatnije kada sa bendom izađete na scenu pred stotinu ljudi. Tokom snimanja sam se opuštao i, na kraju, počeo da uživam – priča Jovan Savić, naturščik koji je proveo dvadeset snimajućih dana na setu serije „Pet”, tokom kojih nije imao nijednu zajedničku scenu sa sinom Viktorom, koji je, u međuvremenu, takođe dobio jednu od uloga u krimi-seriji Balše Đoga.

Priča naš sagovornik i kako je neizmerno zahvalan svima koji su bili uključeni u rad na seriji, jer im je njihov odnos prema njemu bio od velike pomoći.

– Kada vam neko podigne samopouzdanje, to je zaista ogromna pomoć. A snimali smo nekada po ceo dan i noć, bili u Herceg Novom – priča naturščik koji sebe tokom snimanja nije želeo da vidi na ekranu.

– Sada gledam i, iskreno, ako me pitate da li bih nešto promenio, odgovor je potvrdan. Promenio bih sebe! Svoj fizički izgled. Zato nisam ni želeo da gledam snimljene kadrove dok sve nije bilo završeno. Da sam pogledao materijal tokom snimanja razmišljao bih dok sam pred kamerama da li je nešto dobro ili nije, da li sam uvukao stomak, da li sam se namestio ovako ili onako – priznaje Jovan Savić.

Na pitanje da li je zadovoljan obavljenim poslom, odgovara da jeste.

– Odrastao sam na ulici, cela moja generacija je tako odrasla. Imali smo dežurnu kevu kod koje bismo skrivali cigarete, svi smo nosili kožne jakne. Meni je miris ulice i te kako poznat. Motore sam vozio još od petnaeste ili šesnaeste godine. Svega je tu bilo, onoga nečega što je išlo uz jednu mladost vremena u kojem sam tada živeo. Visio sam kod nekadašnje Osme, sada Treće beogradske gimnazije, s parkiranim motorima smo stajali na uglu Ulice Svetozara Markovića i Bulevara revolucije. Studirao sam pravo, pa mi je to bila usputna stanica. Tako da cela ova priča iz serije koja je vezana za moj lik ima miris moje mladosti i mog života. Naravno, ne u meri u kojoj moj lik prolazi kroz život – priča Jovan i priznaje kako mu je bilo najvažnije kako će članovi porodice i prijatelji oceniti njegov „novi posao”.

A oni su bili – oduševljeni.

– Ni moja žena, koja je veliki kritičar, ne može da nađe neku manu. Pre dolaska u „Politiku” bio sam u Komercijalnoj banci i jedna žena mi tamo reče: „Fenomenalni ste, a i serija.” A Viktor mi kaže: „Vrh!” To mi je bitno. I šta mi kažu glumci. Ne mogu da ih nazovem kolegama – kaže, smejući se.

Priznaje Jovan i da bi voleo da se nastavi priča o pet žena koje uzimaju pravdu u svoje ruke. Da bude i druga sezona serije. A o nekim budućim ulogama ne razmišlja previše.

– Ako neko prepozna da mu odgovaram za neki lik, onda u redu. Što da ne! To je holivudski san. Neki kažu srpski. Zapravo je holivudska priča, nije srpski san koji ja nikada nisam sanjao – kaže Jovan Savić.