Krstarenje Savom do Jakova

Za putnike namernike koji svrate u Beograd, ali i za sve koji žele da upoznaju lepote prirode, posebno sa Save, opština Surčin, predstavljajući svoje turističke potencijale, nudi izlete. Sirene brodića svake subote oglašavaju se u novobeogradskom Bloku 44 odakle kreću na krstarenje Savom do Jakova, Surčina ili Boljevaca.

Na prvu plovidbu početkom maja u Jakovo je krenulo tridesetak putnika, među kojima su bili i nagrađeni čitaoci našeg lista. Posle jednočasovne vožnje brodićem, turiste je na obali sačekao „Lastin” autobus kome je sledeća stanica bio manastir Fenek iz 15. veka, posvećen svetoj Petki. Delić moštiju ove svetiteljke čuva se u manastiru i veruje se da su čudotvorne; tu je i izvor svete vode.

Ovaj manastir, koji je sagradio despot Stefan Lazarević, nekoliko puta je rušen do temelja. Na njegovom imanju su konaci i stara kapela. Fenek je možda i jedini manastir koji nije oslikan freskama.

– U prevodu sa mađarskog jezika fenek znači – dno ili zadnjica, što, mora se priznati, ne priliči ovom svetom mestu. Ipak, možda ga je samo ime sačuvalo od totalnog uništenja, jer je u vreme buđenja nacija njegova misija bila nepoželjna za države pod čijom upravom se nalazio, pa je ismevan, ali ipak od naroda obnavljan – objašnjava monah Makarije.

Po povratku iz manastira kroz ušoreno sremačko selo zastaje se na putu kraj Zlatnog krsta. To je stub od plemenitog kamena sa uklesanim krstom i staroslovenskim natpisom. Podignut je 1747. godine, a bio je zborno mesto Srba koji su bežali pred turskom vojskom. Do njega, veruje se, nije moglo da dobaci neprijateljsko tane, pa su ga oni koji su uspeli da pređu Savu nazvali „zlatnim”. Prema predanju, horizontalu velikog krsta činile su žive ruke koje su ga grlile.

Prateći „kompas” vodiča, izletnici predah nalaze u jakovačkom restoranu „S”, čiju baštu krase cvetni aranžmani, fontane, teniski tereni, bazen...

Poslednja destinacija na ovom jednodnevnom putovanju je poseta salašu Stremen, na kome je i čuvena ergela. Pogled puca niz nepreglednu ravnici po kojoj jure konji. Teško je odoleti i ne obići makar krug u sedlu „Lisona”, „Debele”, „Kapetana” ili nekog drugog rasnog grla. Kad se snaga istroši na ergeli, najbolje okrepljenje je u etnorestoranu. Tu može da se naruči neko od sremačkih jela – ribić na kajmaku, salaški sote, štrudla sa makom, bundevara... a potom da se nazdravi i zalije domaćim vinom.

Da sve bude potaman, i po uzoru na pređašnji seoski život, tu su kočije kojima željni romantike mogu da se provozaju kolskim putem. Po volji mušterija kočijaši obučeni u narodne nošnje produžavaju vožnju do obale Save ili Bojčinske šume.

Tek u predvečerje sledi ukrcavanje na brodić. Laganom vožnjom (15 do 17 kilometara na čas), pristaje se na novobeogradsku obalu Save. Kratak beg od gradske vreve, saglasni su putnici, kao melem prija duši.

Aleksandra Kurteš

------------------------------------------------------

Lađom na izlet

Za vožnju do Boljevaca, Jakova i Surčina, prema rečima Mileta Stipića, šefa odseka za turizam opštine Surčin, potrebno je da se najmanje 15 putnika prijavi na Infopult ove opštine u Bloku 44, kod splava „Knjaz”. Cena vožnje je od 300 do 400 dinara, u šta je uračunato piće na brodiću, čiji kapacitet je 30 putnika. Zavisno od izabrane destinacije, predviđena je poseta Muzeju vazduhoplovstva, obilazak Bojčinske šume, jezera Živača, Crnog luga, najpoznatijeg srpskog lovišta, srpsko-slovačke etnokuće, čarde „Kod Pere Babuške”... Polazak je subotom: za Progar u 8.30, za Boljevce u 9.00, za Jakovo u 10.00 i za Surčin u 11.00 časova. Lađe imaju salon za sedenje sa vetrobranom, prostor za šetnju i sunčanje, šank i toalet, pa je zgodno da na krstarenje krenu i porodice sa decom.