Крстарење Савом до Јакова

За путнике намернике који сврате у Београд, али и за све који желе да упознају лепоте природе, посебно са Саве, општина Сурчин, представљајући своје туристичке потенцијале, нуди излете. Сирене бродића сваке суботе оглашавају се у новобеоградском Блоку 44 одакле крећу на крстарење Савом до Јакова, Сурчина или Бољеваца.

На прву пловидбу почетком маја у Јаково је кренуло тридесетак путника, међу којима су били и награђени читаоци нашег листа. После једночасовне вожње бродићем, туристе је на обали сачекао „Ластин” аутобус коме је следећа станица био манастир Фенек из 15. века, посвећен светој Петки. Делић моштију ове светитељке чува се у манастиру и верује се да су чудотворне; ту је и извор свете воде.

Овај манастир, који је саградио деспот Стефан Лазаревић, неколико пута је рушен до темеља. На његовом имању су конаци и стара капела. Фенек је можда и једини манастир који није осликан фрескама.

– У преводу са мађарског језика фенек значи – дно или задњица, што, мора се признати, не приличи овом светом месту. Ипак, можда га је само име сачувало од тоталног уништења, јер је у време буђења нација његова мисија била непожељна за државе под чијом управом се налазио, па је исмеван, али ипак од народа обнављан – објашњава монах Макарије.

По повратку из манастира кроз ушорено сремачко село застаје се на путу крај Златног крста. То је стуб од племенитог камена са уклесаним крстом и старословенским натписом. Подигнут је 1747. године, а био је зборно место Срба који су бежали пред турском војском. До њега, верује се, није могло да добаци непријатељско тане, па су га они који су успели да пређу Саву назвали „златним”. Према предању, хоризонталу великог крста чиниле су живе руке које су га грлиле.

Пратећи „компас” водича, излетници предах налазе у јаковачком ресторану „С”, чију башту красе цветни аранжмани, фонтане, тениски терени, базен...

Последња дестинација на овом једнодневном путовању је посета салашу Стремен, на коме је и чувена ергела. Поглед пуца низ непрегледну равници по којој јуре коњи. Тешко је одолети и не обићи макар круг у седлу „Лисона”, „Дебеле”, „Капетана” или неког другог расног грла. Кад се снага истроши на ергели, најбоље окрепљење је у етноресторану. Ту може да се наручи неко од сремачких јела – рибић на кајмаку, салашки соте, штрудла са маком, бундевара... а потом да се наздрави и залије домаћим вином.

Да све буде потаман, и по узору на пређашњи сеоски живот, ту су кочије којима жељни романтике могу да се провозају колским путем. По вољи муштерија кочијаши обучени у народне ношње продужавају вожњу до обале Саве или Бојчинске шуме.

Тек у предвечерје следи укрцавање на бродић. Лаганом вожњом (15 до 17 километара на час), пристаје се на новобеоградску обалу Саве. Кратак бег од градске вреве, сагласни су путници, као мелем прија души.

Александра Куртеш

------------------------------------------------------

Лађом на излет

За вожњу до Бољеваца, Јакова и Сурчина, према речима Милета Стипића, шефа одсека за туризам општине Сурчин, потребно је да се најмање 15 путника пријави на Инфопулт ове општине у Блоку 44, код сплава „Књаз”. Цена вожње је од 300 до 400 динара, у шта је урачунато пиће на бродићу, чији капацитет је 30 путника. Зависно од изабране дестинације, предвиђена је посета Музеју ваздухопловства, обилазак Бојчинске шуме, језера Живача, Црног луга, најпознатијег српског ловишта, српско-словачке етнокуће, чарде „Код Пере Бабушке”... Полазак је суботом: за Прогар у 8.30, за Бољевце у 9.00, за Јаково у 10.00 и за Сурчин у 11.00 часова. Лађе имају салон за седење са ветробраном, простор за шетњу и сунчање, шанк и тоалет, па је згодно да на крстарење крену и породице са децом.