Zločini nad Srbima najzad pred Sudom BiH

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Najmanje sedam velikih predmeta trenutno se vodi pred Sudom BiH za zločine počinjene nad Srbima u proteklom ratu. Ti procesi pokrenuti su pre više od godine, navode nadležni u RS i dodaju da je prošle godine podignuto više optužnica protiv bošnjačkih pripadnika takozvane Armije BiH nego protiv Srba, što dosad nije bio slučaj.  

Naime, svi krupni predmeti protiv srpskih počinilaca već su okončani. Sudilo im se u Hagu, kao i pred Sudom BiH. Preostali veliki predmeti, koji se mahom odnose na zlodela pojedinaca iz bošnjačkog naroda, tek treba da budu okončani.      

Izuzev najkrupnijeg predmeta ikad vođenog u Sarajevu – protiv generala Atifa Dudakovića i drugih iz Petog korpusa Armije BiH, koji se terete za smrt oko 300 Srba – reč je i o optužnici protiv generala Ramiza Drekovića, komandanta Četvrtog korpusa Armije BiH, koji se sumnjiči za granatiranje Kalinovika.    

Zatim, u procesu je predmet protiv Sakiba Mahmuljina, komandanta Trećeg korpusa, koji se tereti za zločine odreda „El Mudžahid” na Ozrenu i ubistva više od 50 ratnih zarobljenika. Postupa se i po predmetu protiv desetak pripadnika HVO-a zbog zločinima nad pripadnicima srpskog naroda u Orašju – progona, ubistava, silovanja...  

Podignuta je optužnica i za Bradinu, to jest za zločine koji su se desili na širem području Konjica. Desetak optuženih pripadnika Armije BiH, HVO-a, policije i paravojnih formacija tužilaštvo tereti da su u napadu na Konjic odgovorni za ubistvo desetina srpskih civila, među kojima je bilo i dece, kao i za mučenja i zlostavljanja i odvođenja u logore gde se mučenje nastavilo. Ovaj teror, kako se navodi u optužnici, doveo je do progona celokupne srpske populacije s ovog područja.   

Zatim, jedanaest pripadnika Armije BiH i Teritorijalne odbrane optuženi su za zločine počinjene 1992. godine u Čemernu kod Ilijaša. Terete se da su sudelovali u planiranju i izvršenju udruženog zločinačkog pothvata s ciljem da se sve stanovništvo srpske nacionalnosti u selu Čemerno u potpunosti pobije, uključujući i zarobljene civile i pripadnike VRS koji su položili oružje.  

U procesu je i predmet za ubistvo osam vojnika JNA srpske nacionalnosti koji su počinjeni u sarajevskom Velikom parku 1992. godine, za šta su optuženi Dragan Vikić, komandant Specijalne jedinice MUP-a, Jusuf Pušina, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, i još dvojica.   

Optužnica za Goražde tereti petoricu pripadnika Armije BiH, Teritorijalne odbrane i policije za zločine iz 1992. i 1993. godine, među ostalima i Himzu Selimovića, za oko 20 žrtava srpske nacionalnosti u Višegradu i Goraždu.  

„Reč je o predmetima u kojima su optužnice podignute i potvrđene. To se desilo prevashodno zahvaljujući jednom broju revnosnih i savesnih tužilaca, petorici ili šestorici, koji nastoje da časno i odgovorno rade posao koji im je poveren. Međutim, postoji opšte nepoverenje u rad Suda BiH, koji ili oslobađa Bošnjake ili im izriče kazne ispod zakonskog minimuma. Srbin za jednostruko silovanje bude osuđen na deset godina dok Bošnjak za trostruko silovanje i premlaćivanje dobije kaznu od godinu i po, što je ispod zakonskog minimuma”, rekao je za naš list Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata i ratnih zločina RS.

Kojić kaže da je problem u nedostatku sistemskog pristupa u predmetima ratnih zločina. „Izetbegovićeva SDA odbija da na dnevni red Saveta ministara BiH uvrsti strategiju za rad na predmetima ratnih zločina”, navodi Kojić.

Reč je o dokumentu koji bi omogućio da se oko 200 manje složenih predmeta prebaci na sudove entiteta, a da se Tužilaštvo BiH bavi složenim predmetima, kakvi su svi ovi koji se trenutno vode za zločine nad Srbima. Strategija propisuje i rokove za okončanje tih predmeta.

„Srbi su pred Sudom BiH osuđeni na 1.780 godina zatvora, Bošnjaci na 374, a Hrvati na 287 godina zatvora”, podsetio je Milorad Kojić.