Akcioni plan o NATO koči formiranje vlasti

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Iako se očekivalo da će pregovori lidera SNSD-a, HDZ-a i SDA Milorada Dodika, Dragana Čovića i Bakira Izetbegovića o formiranju Saveta ministara BiH, vođeni u utorak Sarajevu, biti uspešno okončani, to se, ipak, nije dogodilo.

Postigli su saglasnost samo o raspodeli ministarskih pozicija, ali ne i o imenovanju predsedavajućeg Saveta ministara (kandidat SNSD-a Zoran Tegeltija). Očekivanja da će konačno biti stavljena tačka na višemesečne pregovore o formiranju vlasti na nivou BiH i ovoga puta „srušio” je Izetbegović koji je u poodmakloj fazi pregovaranja, ponovo svoj pristanak na konačan dogovor uslovio usvajanjem godišnjeg nacionalnog plana za NATO, kao preduslova za aktiviranje Akcionog plana o članstvu u alijansi (MAP).

S ultimativnim zahtevom bošnjački lider istupio je nakon što se konsultovao sa članovima delegacije njegove SDA koji su, takođe, u utorak u zgradi Predsedništva BiH u Sarajevu, razgovarali o formiranju vlasti sa kolegama iz druge dve pobedničke stranke – SNSD-a i HDZ-a.

Izetbegovićeva zamisao je, zapravo, to da sporni plan za NATO, koji ne podržava srpska strana, progura na mala vrata, to jest na način da odluku o tome donese ministarka odbrane u tehničkim mandatu Marina Pendeš, a da u HDZ-u, čiji je ona kadar, na to zažmure. Nedavno je i bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović izjavio kako se „mora naći način za usvajanje tog plana” i njegovo dostavljanje Briselu.

Prema mišljenju lidera SNSD-a Milorada Dodika poruke koje dolaze od bošnjačke strane nisu samo „nepremostiva prepreka” za dogovor o konstituisanju novog saziva Saveta ministara, već one BiH vode „opasnim putem” u budućnost.

„To je veoma opasna putanja na koju se neko odlučio i koja BiH stavlja u veoma neizvesnu orbitu kretanja. Izetbegović je tražio da se na neki sumnjiv način aktivira MAP, tako što bi još uvek aktuelna ministarka odbrane dala saglasnost bez stava Saveta ministara. To je jedna, apsolutno, opasna putanja. Sam Izetbegović je tražio da ima ministra odbrane, što nije sporno, da bi njegov ministar u budućnosti mogao to da uradi (donese jednostranu odluku o usvajanju plana za NATO – op. aut), ukoliko se to sada ne dogodi. Mi smo protiv i ne slažemo se s tim”, rekao je Dodik novinarima nakon završenog sastanka sa Čovićem i Izetbegovićem.

Evidentnu spremnost bošnjačke strane da krene da unilateralno rešava spoljnopolitičke probleme, lider SNSD-a ocenio je i kao spremnost za izazivanje krize u BiH. „Nisam ovde (u Sarajevu) da rešavam Izetbegovićeve problem. Ustav je jasan. Ja više neću dolaziti. Postoji dogovor, ima i izjava koju samo Izetbegović nije potpisao, a ima i struktura raspodele. Ima i ono oko čega se ne slažemo”, naglasio je Dodik.

Ucene Bošnjaka, zbog kojih ne može, ni nakon šest meseci od izbora, biti uspostavljena vlast na nivou BiH, lider SNSD-a  komentarisao i u jednoj emisiji RTRS-a, rekavši, između ostalog, da „ako neko u BiH misli da sam donosi odluke i da kaže da Bošnjak dolazi na mesto ministra odbrane i da će on bez saglasnosti svojih zamenika doneti takvu odluku o NATO-u, onda samo može da napravi krizu”. U istoj toj emisiji Dodik je još jednom podvukao da „bez saglasnosti Republike Srpske niko ne može da odnese MAP u Brisel, ni sada ni u budućnosti”.

Da ga Dodikovi čvrsti stavovi apsolutno ne zanimaju i da je „uguravanje” BiH u NATO cilj od koga ne namerava odustati, Izetbegović je potvrdio i u izjavi koju je dao novinarima nakon što je „minirao” još jedan pokušaj uspostavljanja vlasti.

Po izlasku iz zgrade Predsedništva BiH on je čak javnosti poručio kako je lider SNSD-a kriv što nije postignut i konačni dogovor. „Ako Dodik pristane na aktiviranje nacionalnog plana za NATO, dogovor je postignut. Ne možemo pristati da kandidat za predsedavajućeg Saveta ministara bude osoba (Zoran Tegeltija) koja je protiv nastavka NATO puta”, rekao je , između ostalog, Izetbegović.