„Prespanski model” kao ponuda za rešenje KiM

Povod za ovaj komentar je naglašeno nastojanje visokih predstavnika EU, Zapada i nekih suseda u poslednje vreme, posle stupanja na snagu Sporazuma iz Prespe između Grčke i Severne Makedonije (oko imena Makedonije), da taj sporazum posluži kao model za rešavanje pitanja Kosmeta, odnosno normalizacije odnosa Beograd–Priština, kako se taj proces zvanično tretira. Ovakva nastojanja dodatno potvrđuju da su rasplet oko KiM i njegov vremenski okvir visoko na lestvici pitanja od posebnog geopolitičkog interesa Zapada u celini iz već poznatih razloga (proširenje NATO-a, globalni odnosi i suzbijanje uticaja Rusije, potom i Kine, zaokruženje zapadne interesne sfere i na ovaj prostor…).

Ključan je, naime, kontekst važnih otvorenih pitanja za zapadnu alijansu, i to: na globalnom planu (jačanje Rusije i njenog uticaja, uverljiv nastup Kine u Evropi i ovom prostoru); na nivou EU i njene dalje sudbine (bregzit, izbori, institucionalne reforme…); u domenu transatlantskih odnosa koji, kako se videlo ovih dana na 70. godišnjici NATO-a, imaju određenih pukotina i dilema daljeg funkcionisanja i razvoja i u kojima je „ratna” opcija sa daljim vojnim jačanjem radi suprotstavljanja Rusiji i Kini glavni proklamovani i objedinjeni motivaciono-operativni faktor. Dakle, u iznetom smislu „Prespanski model”, da ga tako nazovem, interesno se namenski nudi sa strateško-političkim značenjem po dva osnova: prvo kao način rešavanja otvorenih pitanja između dva ravnopravna subjekta u važnom geopolitičkom prostornom i vremenskom okviru; drugo kao način postupanja „odgovornih” elita i njihovih lidera koji su na vlasti, a u ime budućnosti, mira, stabilnosti, opšteg i pojedinačnog dobra i interesa svake od strana i slično.

Predstavnici EU, posebno oni iz odlazeće administracije (komesar Han i drugi), otvoreno preporučuju „Prespanski model”, sa jasnom aluzijom na rešavanje pitanja između dve susedne zemlje. To važi i za poslednje poruke u istom kontekstu iz visokih krugova članica EU da je rešavanje pitanja KiM condition sine qua non za pristupanje Srbije EU. Ovakav pristup EU i njenih predstavnika nedvosmisleno potvrđuje da EU nije statusno neutralna u pogledu poželjnog konačnog ishoda pregovora oko KiM pod njenim posredovanjem, što uostalom odavno nije tajna. Ovome treba dodati i „dobronamerne” sugestije nekih suseda sa najviših mesta koji su priznali „nezavisno Kosovo” i koji naglašeno nastupaju sa prozapadnih strateških pozicija u ovom kontekstu i slučaju KiM u celini.

Naglašena afirmacija sa globalnim efektima (nobelova nominacija) dvojice lidera, grčkog Ciprasa i severnomakedonskog Zaeva, sama po sebi govori o ponudi na osnovama primera ponašanja vladajućih elita i njihovih sadašnjih lidera.

Treba korektno reći da bi „Prespanski model” mogao da bude primer i ponuda za neka otvorena pitanja bilateralnih odnosa između suseda u našem regionu, čak i šire. Međutim, između ovog modela i normalizacije Beograd–Priština postoji velika razlika. Osnove razmatranja su, naprosto, pravno, politički, suštinski neuporedive. Pravno gledano, na osnovu Povelje OUN, Helsinške povelje OEBS-a, važećeg međunarodnog prava, Sporazum iz Prespe je rezultat pregovora dve susedne suverene države. Srbija i KiM su po istim osnovama deo još uvek istog međunarodnopravnog subjektiviteta, iako sa otvorenim pitanjem statusa KiM (protektorat OUN, Unmik, Kfor, Rezolucija 1244…). Tu je, u pravnom smislu naravno, i važeći ustav Srbije koji to potvrđuje. U političkom smislu u slučaju KiM reč je o nasilnom pokušaju secesije dela teritorije suverene države u njenom punom međunarodnopravnom kapacitetu, uz protivpravnu stranu podršku (NATO bombardovanje, politička priznanja „nezavisnog Kosova” kao suverene države…).

Suštinski, kad je reč o Srbiji u slučaju KiM, reč je o njenom: državnom suverenom biću sa svim političkim, ekonomskim, kulturnim i drugim elementima; važećem međunarodnom položaju; državnom i nacionalnom statusu i interesu; daljoj političkopravnoj i drugoj sudbini. „Prespanski model” je u tom smislu suviše pojednostavljen i jednostrano i interesno plasiran, kao ponuda i pravnopolitički okvir za ozbiljno rešavanje pitanja KiM. Za to rešavanje i dalji odnos prema Srbiji, čak i u krajnje pragmatičnom mogućem kontekstu u pogledu nekih drugih njenih strateških ciljeva (nesmetano i izvesno pristupanje EU, strateška opcija prema Zapadu i NATO-u…), ipak je neophodna strateško-politički znatno ozbiljnija ponuda, kako po samom sadržaju sa mogućim rešenjima, tako i po osnovama i modelu rešavanja.

Diplomata u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista