Memorandum važi do kraja oktobra

Srbija i „Fijat” neće uspeti do kraja ovog meseca, a verovatno ni do sredine juna, da potpišu sporazum o strateškom partnerstvu u fabrici „Zastava automobili”. Za tada je, naime, najavljeno potpisivanje ovog sporazuma po kome bi italijanski proizvođač automobila uložio investicije od najmanje 700 miliona evra, a za uzvrat preuzeo 70 odsto vlasničkog kapitala „Zastave automobila”.

Međutim, u Memorandumu o razumevanju, između Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Fijat grupe, koji je potpisan uoči vanrednih parlamentarnih izbora, ne navode se ove cifre, niti detalji vrednosti posla koji je najavljen kao jedan od najvećih poslovnih projekata u Srbiji tokom poslednje dve decenije. Sadržaj ovog dokumenta, inače, izazvao je brojne polemike u javnosti, jer su pripadnici Koalicije za evropsku Srbiju potpisivanje Memoranduma ocenjivali kao uvod u posao koji će Kragujevac pretvoriti u jedan od regionalnih centara automobilske industrije u jugoistočnoj Evropi, dok su narodnjaci i radikali upozoravali da se radi o velikoj predizbornoj obmani.

Ukoliko strateško partnerstvo „Zastave” i „Fijata” ne bude zaključeno do kraja oktobra, do kada važiMemorandum, priča pada u vodu – bez ikakvih posledica po zainteresovane strane (precizira se u članu šest i sedam pomenutog dokumenta).

Takođe, tokom važnosti Memoranduma o razumevanju, dakle u narednih pet meseci, srpska strana odnosno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvojaobavezalo se da neće započinjati pregovore sa drugim kompanijama koje bi možda želele da ulažu u „Zastavu”.

U Memorandumu o razumevanju takođe nisu definisani budući suvlasnički odnosi. Alikako je 6. maja, kada suGrad Kragujevac i Fijatpotpisali memorandum o saradnji koji između ostalog automobilski brend iz Torina oslobađa od plaćanja lokalnih taksa i poreza, izjavio Alberto Altavila, potpredsednik „Fijata”, ta kompanija će u kragujevačku fabriku automobila uložiti pomenutih 700 miliona evra (Srbija bi trebalo da uloži sto miliona evra). On je tom prilikom najavio i da će sledeće godine u pogonima „Zastava automobila” krenuti proizvodnja potpuno novog modela pod brendom Fijata. On će svetsku premijeru imati upravo u Kragujevcu. Ni ti detalji nisu navedeni u Memorandumu, iako se, istine radi, takvi podaci unosetek u finalni ugovor o strateškom partnerstvu.  

Bez obzira na izjavu drugog čoveka „Fijata”, najavljeno strateško partnerstvo „Zastava automobila” sa tom kompanijom je ipak ostalo osenčeno strahom Kragujevčana da je to samo još jedna lepa priča iz predizborne kampanje. Odnosno da će njihovi strahovi i nadanja biti zloupotrebljeni u trci za glasačima.

Kada je ekipa našeg lista, koja je 6. maja izveštavala sa potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Grada Kragujevca i „Fijata”, to pitanje postavila jednom od vodećih ljudi „Zastava automobila” (zbog blizine izbora insistirao je na anonimnosti), on je porekao takvu teoriju zavere. Kako je rekao, pregovori sa „Fijatom” traju već godinama, a presudan uticaj da se ta kompanija uključi u konkretne razgovore o strateškom partnerstvu imala je najava države (u aprilu) da će „Zastavu” ponuditi na tenderu.

I sindikalni lideri „Zastave” su odbili svaku mogućnost obmane, mada, kako su tada poručili – „biće svašta ako nas lažu”.

Inače, u toku su analize stanja pogona i potencijala fabrike „Zastava automobili”. Upravo zbog tog preobimnog posla nije moguće potpisivanje sporazuma o strateškom partnerstvu kada je najavljeno. Memorandum predviđa da „Fijat” 15 dana nakon izrade „dijagnostičkih izveštaja” dostavi pismo o namerama sa preliminarnim poslovnim planom koji sadrži pregled osnovnih pretpostavki i uslova pod kojima bi on bio spreman da preuzme „Zastava automobile”.

-------------------------------------------------

Nezahvalna predviđanja

– Nezahvalno je predviđati da li će i kada biti sklopljen sporazum „Fijata” i „Zastave”. Iz ugla izbora to je bio strahovit predizborni adut i svašta je moguće, ali „Zastava” realno ima potencijale da postane dobra fabrika, makar za domaće potrebe. „Zastava” može da bude dobra investicija i naša država je zbog toga trebalo znatno ranije da se bavi njenom sudbinom – kaže ekonomista Danijel Cvjetićanin.