Evropski izbori – zamena za još jedan referendum o bregzitu

Iako Tereza Mej u svojim samozavaravajućim istupima najavljuje da bi Velika Britanija mogla da posao oko bregzita završi do 22. maja kako bi izbegla evropske izbore, malo ko veruje u taj scenario. Uoči odlaska za Irak, ministar trgovine Lijam Foks je u razgovoru za list „Telegraf” rekao da će novi saziv Evropskog parlamenta (EP) imati uticaj na formiranje nove „briselske vlade”.

„Poslednja stvar koju naši evropski partneri žele je da u svojim redovima imaju 50 ogorčenih i destruktivnih britanskih evroparlamentaraca”, ističe Foks.

Da li je Foks slučajno ili namerno pogrešio u brojanju, tek portal „Politiko” podseća da će Ujedinjeno Kraljevstvo, ukoliko bude izašlo na izbore, imati 73 od 751 poslanička mesta u Evropskom parlamentu. Kakvo je raspoloženje glasača sa druge strane Lamanša, pokazuje istraživanje Jugova, po kojem vode evroskeptici. Novoosnovana partija Bregzit, koju vodi Najdžel Faraž, po anketama bi mogla da dobije najviše – 27 odsto glasova.

Sajmon Ašervud, profesor političkih nauka na Univerzitetu Suri, jedan je od analitičara koji kažu da će evropski izbori za Britaniji biti neka vrsta „zamene za referendum”, prilika da snage ponovo odmere političari koji su za i protiv bregzita.

„Tako EU još jednom nesvesno postaje pion u unutrašnjopolitičkoj igri, istoj onoj koja je i proizvela bregzit”, smatra Ašervud.

Osim Faražove antievropske stranke, na Ostrvu je osnovana još jedna nova partija, pod nazivom Promeni Britaniju, koja se zalaže za drugi referendum. Reč je o poslaničkih grupi nezavisnih poslanika, sastavljenoj od bivših torijevaca i laburista koji su protiv bregzita.

U junu prošle godine Evropski savet je zbog činjenice da je London aktivirao član 50 Lisabonskog ugovora, što je značilo da će Britanija napustiti EU do 29. marta, doneo odluku o reformatiranju budućeg broja evroposlanika. To je značilo ukidanje 46 od 73 evroposlaničkih mesta, koliko sada pripada Britancima. Preostalih 27 mesta bilo bi podeljeno tako što bi Španija i Francuska  svoju postojeću kvotu uvećale za po pet poslanika. Italija i Holandija bi trebalo da pripadnu tri „britanska mesta”, a Irska dva. Još devet članica EU dobiće po jednog poslanika više.

A šta će se desiti posle izbora kada Ujedinjeno Kraljevstvo, po novom roku – do kraja oktobra, ipak napusti EU? Broj poslanika u evropskom parlamentu će biti smanjen na 705, a britanska mesta biti razdeljena po gore opisanoj šemi. To će značiti i formiranje lista čekanja za one kandidate koji će naslediti britanske evroparlamentarce.

U Francuskoj su mnoge partije frustrirane činjenicom da će sa britanskim kolegama ponovo deliti poslanička mesta u Strazburu. Stranka Evropski zeleni kažu da je cela situacija nadrealna, jer će u EP sedeti ljudi koji će, umesto da rade u opštem evropskom interesu, usporavati procese donošenja odluka. Ali ne jadikuju samo zeleni. I Žordan Bardela iz desničarskog Nacionalnog okupljanja koje predvodi Marin le Pen, poručuje kako je pomalo smešno da Ujedinjeno Kraljevstvo učestvuje na evropskim izborima da bi posle nekoliko meseci napustilo EU.

Žan-Luj Burlanže, predstavnik Modema (Demokratski pokret), koja je deo vladajuće većine Emanuela Makrona u Francuskoj, celu situaciju sa novim odlaganjem bregzita za šest meseci naziva ekstravagantnom. Pogotovu zato što bregzitaši obećavaju da će, ukoliko budu imali evroposlanike, „opustošiti” evropske institucije.

Profesorka političkih nauka Univerziteta u Grenoblu Sabrina Sauruger za TV Frans 24 kaže da je cela situacija sa Britanijom čudna jer je Evropa sada prinuđena da istovremeno žonglira sa tri „loptice”: „Da pažljivo pratimo pregovore laburista i torijevaca oko plana za bregzit, istovremeno da se pripremamo za odlazak Londona bez sporazuma, ali i za evropske izbore.”