Srpske njive oru traktori stariji od 20 godina

Srbiji ima 569.310 poljoprivrednih gazdinstava što je 9,9 odsto manje u odnosu na popis 2012. godine, pokazuju prvi rezultati Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava. Najveći broj gazdinstava registrovan je u Zlatiborskoj oblasti.

Republički zavod za statistiku sproveo je ovu anketu od 1. oktobra do 30. novembra 2018. godine. Učestvovalo je 120.000 poljoprivrednih gazdinstava, a prikupljeni su podaci o poljoprivrednoj mehanizaciji, zemljištu, radnoj snazi na gazdinstvima, broju životinja i primenjenim agrotehničkim merama. Za njeno sprovođenje utrošeno je 2,59 miliona evra, a sredstva su obezbeđena većim delom iz pretpristupnih fondova EU ali i nacionalnog budžeta.

Na osnovu prvih rezultata ove ankete procenjuje se da u Srbiji ima 569.310 poljoprivrednih gazdinstava što predstavlja pad od 9,9 odsto u odnosu na popis 2012. godine. Površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta iznosi 3.476.788 hektara što je 1,1 odsto više u poređenju sa prethodnim popisom. Najveći rast je u regionima južne i istočne Srbije.

Prosečna veličina oranica i bašta je 4,5 hektara, što je 13,5 odsto veća površina po gazdinstvu nego pre sedam godina. Najveći porast veličine gazdinstava zabeležen je u Srednjobanatskom okrugu.

Manje od dva hektara obrađuje 217.682 gazdinstva. Od 10 gazdinstava, osam se bavi stočarstvom što je nepromenjena situacija u odnosu na ranije. Najveći broj onih koji se bave stočarstvom živi u Mačvanskoj oblasti.

Prosečna starost vlasnika gazdinstva je 61 godina što predstavlja povećanje od dve godine u odnosu na prethodni popis. Muškarci su nosioci gazdinstva u 81 odsto slučajeva, a u 19 odsto to su žene. Svaki 14. nosilac gazdinstva mlađi je od 40 godina. Najviše mladih nosioca gazdinstava ima u Šumadiji i zapadnoj Srbiji.

Osam od deset gazdinstava ima svoj traktor, a u čak 83 odsto slučajeva njegova starost je veća od 20 godina. Konačni rezultati Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava biće objavljeni 30. juna.

Kako je ranije najavljeno, dobijene informacije koristiće kreatorima agrarne politike za donošenje odluka i kratkoročnih i dugoročnih strategija razvoja poljoprivrede, ali i poljoprivrednim proizvođačima za bolje planiranje poljoprivredne proizvodnje, ustanovljavanje poljoprivredne grane u koju bi trebalo investirati, kao i za prijavljivanje kod nacionalnih i evropskih fondova za podršku u poljoprivredi. Pored toga, ovi podaci biće osnova za ažuriranje Statističkog registra poljoprivrednih gazdinstava, od koga zavisi kvalitet podataka o poljoprivrednoj proizvodnji.