Energetika može biti pokretač razvoja RS

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Pred Elektroprivredom RS (ERS), kao najznačajnijim preduzećem Republike Srpske, stoji izuzetno ozbiljan period. U narednih deset godina širom Srpske biće investirano 1,25 milijardi evra, prevashodno u obnovljive izvore energije, rekao je Luka Petrović, direktor ERS, u razgovoru za „Politiku”.

„To nisu tek puki poslovni iznosi. Jer, planirani poslovi treba da ponesu širi ekonomski prosperitet. Nema razloga da sektor energetike kod nas, baš kao što je to i u svetu, ne bude pokretač i okosnica ekonomije. Posebno kada znamo kakvim potencijalima raspolažemo”, kaže on.

Petrović napominje da je u svemu tome saradnja sa Beogradom nezaobilazna i navodi da su pred Srbijom i RS izuzetno važni zajednički projekti. „Investicioni ciklus će da omogući angažovanje i osnaživanje domaće izvođačke operative, stručnih nadzora, opstanak stanovništva na ovim prostorima, benefite za lokalnu zajednicu...”

Govoreći o planovima, on kaže da su pred ERS mnogi izazovi, poput povećanja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, smanjenja emisije štetnih gasova, poboljšanja energetske efikasnosti, a s druge strane, liberalizacija tržišta i proces reorganizacije, koji će dovesti do efikasnijeg poslovanja.

„Cilj nam je da obezbedimo energetsku sigurnost, ostati najpouzdaniji snabdevač i povećati konkurentnost kompanije na tržištu. RS u odnosu na broj stanovnika i teritoriju ima ogroman energetski i investicioni potencijal. Odlučili smo da sve kapacitete usmerimo u investicije i razvoj, što će dovesti do izgradnje novih objekata, odnosno novih kilovata na mreži. Predvideli smo da u narednih deset godina povećamo proizvodnju iz obnovljivih izvora energije za hiljadu megavata.”

Kakvi su vam planovi za naredni period?

Najveća ulaganja biće u hidropotencijale. To znači izgradnju novih hidroelektrana. Opredeljeni smo za to da završimo hidroelektranu (HE) Dabar. To je najveća pokrenuta investicija u regionu u minule tri decenije, instalisane snage 160 megavata. U sklopu hidroenergetskog sistema Trebišnjice, gradiće se i hidroelektrane Bileća i Nevesinje, 33 i 60 megavata, koje su u sklopu projekta „Gornji horizonti”. Tu je i HE Dubrovnik dva, sa 304 megavata. Radi se o potpuno realnim projektima koje ćemo finansirati po modelu EPC plus. Reč je o modelu koji podrazumeva kompletno sprovođenje postupka nabavke putem takmičarskog dijaloga, izvođenje radova i stavljanje elektrane na mrežu, kao i obezbeđenje novca za finansiranje celokupnog posla. Novoizgrađene elektrane će vraćati kreditna sredstva.

Kada je u pitanju potencijal Drine, planirana je izgradnja tri hidroelektrane – Buk Bijela, Foča i Paunci, snage preko 180 megavata. Srbija i Srpska imaju zajedničke interese na realizaciji ovog projekta i početak gradnje Buk Bijele planiran je za jesen. Vlade Srbije i RS su na sednici u februaru definisale da zajednički grade objekte na Gornjoj Drini, vrednosti preko 425 miliona evra. Značajan je i potencijal hidroelektrane na Bistrici, snage 38,5 megavata, a investiciju su preuzele hidroelektrane na Drini u Višegradu. Na reci Bosni, Cijevnu tri, snage 13,8 megavata, radiće Elektrodistribucija Doboj.

Nedavno ste najavili i projekte koji treba da koriste snagu sunca i vetra.

Planirano je da u narednom periodu na području Trebinja gradimo solarnu elektranu snage 100 megavata. Početkom maja u Trebinju ćemo održati prezentaciju projekta, a procedure zakupa zemljišta su u toku. Prema studijama ekspertskih organizacija, najbolje lokacije za izgradnju vetroelektrana su takođe na području Hercegovine, Trusina i Hrgud i dobile su najviše ocene. Potencijali ovih prostora su preko 300 megavata. Za Hrgud već imamo obezbeđenu koncesiju i novac od banke u iznosu od 64 miliona evra. Biramo konsultanta koji će sprovesti tendersku proceduru. Svi ovi projekti, hidroelektrane, solarne i vetroelektrane, dakle obnovljivi izvori energije, koštaće 1,25 milijardi evra. Planiramo da ih završimo u narednih desetak godina.

Imate li obezbeđen novac za sve te projekte?

To nije ni potrebno. Ozbiljne finansijske institucije od nas očekuju da obezbedimo 15 odsto sredstava, a za to postoje različiti modeli, od kreditnih zaduženja, emisije obveznica, suinvestitora... U ovom trenutku u svetu postoji višak investicionog kapitala, a finansijske institucije spremne su da podrže pouzdane partnere i dugoročno isplative investicije.

Šta je s postojećim objektima, koji su i zagađivači – termoelektranama?

Elektroprivredi i RS termoelektrane su i dalje jako važan proizvođač električne energije. Njihovo funkcionisanje trenutno ne sme biti dovedeno u pitanje. U toku su analize isplativosti ulaganja, odnosno revitalizacije postojećih pogona. Analize treba da pokažu da li ćemo vršiti rekonstrukciju ili ići u izgradnju novih blokova i za to su zadužene najeminentnije institucije iz Srbije. Ulaganjem u instalaciju sistema za odsumporavanje u Ugljeviku smanjili smo štetne gasove (93,5 odsto smanjenje emisije sumpora). Konačan sud o tome kuda dalje sa termoelektranama daće struka. To može biti revitalizacija ili modernizacija u manjem obimu, izgradnja zamenskih ili novih blokova. Razmišlja se i o uvođenju gasa umesto mazuta, što je isplativije i ekološki prihvatljivije, ali i kombinacije goriva iz otpada (RDF) od 10 do 20 procenata. Ne smemo žuriti, rešenje koje donesemo mora biti trajno, finansijski i ekološki prihvatljivo, a očekujemo da ćemo konačnu odluku po pitanju termoelektrana moći da donesemo iduće godine.