Sinjak „otkriven” u Kijevu

Godinu dana nakon što je ukradena u Francuskoj, slika Pola Sinjaka pronađena je na drugom kraju Evrope – u Ukrajini. Naime, ukrajinska policija pronašla je nedavno sliku francuskog umetnika iz 1915. godine u Kijevu.

Šef ukrajinske policije saopštio je da je delo „Luka La Rošel”, na kojoj Sinjak slika francusku luku La Rošel na obali Atlantskog okeana, pronađena u stanu čoveka uhapšenog u Kijevu zbog sumnje da je počinio ubistvo, prenela je agencija AP.

Slika, koja, prema procenama, vredi oko 1,5 miliona evra, ukradena je prošlog maja iz Muzeja lepih umetnosti u francuskom gradu Nansiju.

Čelnici policije saopštili su na konferenciji za novinare u Kijevu da je još nekolicina Ukrajinaca za koje se, takođe, sumnja da su učestvovali u krađi, privedena. Otkrili su, takođe, da su isti ti osumnjičeni, po svoj prilici, umešani i u krađu Renoarove slike u Beču prošle jeseni.

Podsetimo, Pol Sinjak, koji je rođen u Parizu 1863, jedan je od najznačajnijih predstavnika neoimpresionizma. Poznat prevashodno po pejzažima jasnih i svetlećih boja, važio je za teoretičara novih slikarskih tehnika, zaljubljenika u more i jedrenje, a bio je, poput svojih kolega Kamila Pisaroa i Maksimilijana Lisa, i anarhista.

Rođen u buržoaskoj porodici, nije znao za finansijske poteškoće, a kada je 1880. godine video izložbu Kloda Monea bio je rešen da se posveti slikarstvu. Prve slike Sinjaka dočaravale su pristaništa i luke, teme koje će ga pratiti do kraja života.

Za Sinjakovu karijeru ključan je bio susret sa Moneom i Žoržom Seraom 1884. godine, s obzirom na to da od tada primenjuje novu tehniku. Kao ljubitelj mora tokom godina slikao je razne luke po francuskoj obali, a 1892. godine otkrio je Sen Trope. Očaran je bio ovim mestašcem na Azurnoj obali i mnogi su smatrali da je upravo Sinjak „otkrio” Sen Trope, s obzirom na to da je njegov boravak tamo počeo da privlači i druge umetnike, poput Matisa i Bonara.

Nije Sinjak otkrio samo lepote Sen Tropea, već i anarhizma. Čitajući Elisa Reklusa, Kropotkina i Žana Grava privukle su ga anarhističke ideje i vrlo brzo počeo je, uz prijatelje Krosa, Lisa i Pisaroa, da piše za „Nova vremena”. Pomagao je anarhističkom pokretu i finansijski, a osim pozamašnih čekova darivao je i svoje slike.

Bio je protiv uvreženih konvencija i revolucionarnim je smatrao traganje za harmonijom. Istoriju umetnosti često je posmatrao kroz političku prizmu i zalagao se za socijalnu revoluciju, uz neophodnost umetničke slobode.

„Anarhistički slikar nije onaj koji će stvarati anarhističke slike, već onaj koji će se, bez želje za nagradom, boriti svom svojom individualnošću protiv buržoaskih konvencija”, govorio je Sinjak, čija su dela uticala i na nove pokrete – foviste i ekspresioniste. Kao dugogodišnji predsednik Društva nezavisnih umetnika ohrabrivao je mlade talente da izlažu. Zahvaljujući njemu kubisti i fovisti dobili su šansu, a bio je i prvi kupac jednog Matisovog dela.

Prvi svetski rat bio je vrlo traumatičan po Sinjaka, s obzirom na to da nikako nije mogao da se pomiri s tim da su neki od njegovih saboraca, poput Kropotkina i Grava, postali zagovornici rata. Potpuno demoralisan, tri godine nije ništa slikao, da bi se potom aktivirao u propagiranju mira uz književnike kao što su Barbis i Romen Rolan. Vratio se i kičici i pejzažima Bretanje, Normandije, Korzike, obale Atlantskog okeana. Na poslednjim slikama, koje je uradio, našli su se, opet, veliki brodovi i jedrilice. Preminuo je u Parizu 1935. u 71. godini od sepse.

J. K.