Prekovremeni rad, mobing, stare uniforme i pokvarene „marice”

Nedovoljan broj vozila, stare uniforme, prekovremeni rad i nerazumevanje nadležnih u pojedinim ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, problemi su s kojima se gotovo svakodnevno u svom radu susreću pripadnici Službe za obezbeđenje, najbrojnije službe u zatvorskom sistemu, kaže za „Politiku” Zvonko Tomašević, sekretar Jedinstvene sindikalne organizacije za izvršenje krivičnih sankcija. Pojašnjava da nove uniforme nisu dobili od 2012. godine, da su neke od „marica” kojima odvoze osuđena lica u sud ili bolnicu prešli toliko kilometara da se ne mogu registrovati i da u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, uprkos skraćenju radnog vremena, zaposleni rade prekovremeno.

Dodaje i da smatra da je direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejan Carević uvideo gotovo sve probleme i da je počeo da ih rešava.

– Pripadnici Službe za obezbeđenje od 2012. godine nisu dobili nove uniforme, iako je za ovu namenu Ministarstvo pravde obezbedilo novac još 2014. Pred kraj prošle godine, dobili smo po par plitkih i dubokih cipela. Odeću kupujemo sami, jer nas je sramota da se na sudu, bolnici, pa i pred osuđenima pojavimo u pocepanoj ili oštećenoj garderobi. Pre nekoliko dana smo dobili nezvaničnu informaciju da je posle nekoliko neuspešnih, konačno prošao tender za nabavku novih uniformi, pa se nadamo da će nam ona uskoro biti obezbeđena – kaže Tomašević.

Prema proceni relevantnih institucija, prema rečima našeg sagovornika, u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, gde se trenutno nalazi oko 700 osuđenika kojima je izrečena neka od mera, zaposlenima je uvedeno skraćeno radno vreme. Uprkos tome oni, kako tvrdi Tomašević, rade prekovremeno kako prava osuđenih ne bi bila narušena.

– Problem nam, pored ostalog, predstavlja i nedostatak vozila. U KPZ u Beogradu, na primer, imamo na raspolaganju jednu novu i tri stare „marice”. Kada se dve pokvare, postavlja se pitanje kako ispuniti sve zadatke koji se stavljaju pred nas. Imamo veliki broj izvođenja na klinike, u ambulante, na lečenja, operacije. To zahteva i veći broj vozila, angažovanje većeg broja ljudi – navodi Tomašević.

Konstataciju da i dalje postoji uvreženo mišljenje da osuđenici u zatvorima trpe različite vidove torture naš sagovornik odlučno odbacuje.

– Nema torture. To nisu nekadašnji zatvori. Niko nikoga ne maltretira. Postoje zakonske mere, disciplinske prijave i njima se rešavaju problemi koji nastanu. Mere upotrebe fizičke snage i palice upotrebljavaju se izuzetno retko i isključivo u slučajevima kada dođe do napada na službeno lice. U drugim slučajevima ne – tvrdi naš sagovornik.

Dodaje da je uprkos činjenici da je 2013. godine doneta strategija reforme pravosuđa i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija koja predviđa formiranje Pravosudne policije, to još nije urađeno. Objašnjava da bi u Pravosudnu policiju trebalo da budu integrisani pripadnici Službe za obezbeđenje iz zatvora, pripadnici sudske straže i deo policije.

Problem, kaže naš sagovornik, neretko predstavlja i ponašanje upravnika pojedinih zavoda, zbog čega su zaposleni bili prinuđeni da podnesu tužbe za mobing.