Slobodna sreda kompaniji donela trostruko veći profit

Od kada je pre godinu dana skratila radnu sedmicu na četiri dana, jedna australijska marketinška agencija utrostručila je profit, a njeni zaposleni postali su zadovoljniji i odaniji poslu.

Vlasnica agencije dugo je ubeđivala zaposlene da neradna sreda neće loše uticati na poslovanje, a na fleksibilnost su je naterale životne okolnosti: kao majka dvoje dece, želela je više vremena za porodicu.

„Ako se ovakav koncept pokazao uspešan u jednoj industriji kao što je marketing, ne vidim razlog zašto se ne bi mogao primeniti i u drugim oblastima”, ocenjuje  ona za Bi-Bi-Si, dodajući da se posle godinu dana novog režima rada broj dana bolovanja smanjio, a zadovoljstvo zaposlenih poraslo.  

Umesto da za slobodan dan odabere početak ili kraj tradicionalne radne sedmice, ova Australijanka izabrala je sredu, želeći tako da povišeni radni elan, koji se kod zaposlenih javlja ponedeljkom – posle vikend pauze, prenese i na četvrtak.

Prema istraživanjima stručnjaka, sreda je najneproduktivniji dan u nedelji. Radnici su već umorni od ponedeljka i utorka, a u sredu već počinju da razmišljaju šta će raditi za vikend. Slobodan dan u sredini sedmice omogućava im pauzu posle koje se na posao vraćaju odmorni, čime se njihova produktivnost povećava.

Ideja da skraćenje radnog vremena povećava produktivnost nije nova.

Henri Ford, osnivač automobilske kompanije Ford Motor, još 1926. godine zagovarao je petodnevnu radnu nedelju, dok je poznati ekonomista Džon Majnard Kejnz 30-tih godina prošlog veka prognozirao da će se pod naletom tehnologije radna sedmica na kraju skratiti na 15 sati.

Poslednjih godina brojne kompanije skraćuju broj radnih sati ili broj radnih dana u nedelji, a takva praksa najzastupljenija je u Velikoj Britaniji, Švajcarskoj i skandinavskim zemljama.