Nedostižni Krim

Novoizabrani predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski vlasnik je luksuzne vile u jednom od najpoznatijih letovališta na Krimu, objavili su ovih dana pojedini ruski mediji skloni senzacionalizmu. Navodno, supruga Zelenskog, Elena, kupila je to zdanje 2013. godine od oligarha Aleksandra Burjaka.

Ovakva informacija u drugačijim uslovima verovatno ne bi privukla posebnu pažnju, ali sve se promenilo nakon nedavnih predsedničkih izbora na kojima su žitelji druge po veličini evropske države ogromnom većinom glasova odlučili da „kralju čokolade” i dotadašnjem „prvom među njima” Petru Porošenku vide leđa, a svoju budućnost stave u ruke jednog glumca – Zelenskog.

Uprkos očekivanjima međunarodne javnosti, jedan od gorućih ukrajinskih problema, onaj vezan za rusko preuzimanje suvereniteta nad Krimom, kao da je u ovoj euforiji – sklonjen u stranu. Sudbina crnomorskog poluostrva je pominjana daleko manje od sudbine Donbasa, koji takođe pokušava da stekne poseban status u okvirima ukrajinske države.

Ivan Aparšin, savetnik Zelenskog za pitanja bezbednosti i odbrane, ima svoje tumačenje: „U ovom trenutku ne vidim mogućnost da Donbas ili Krim vratimo vojnim putem. Ne bih to nikome ni savetovao. Gubici bi bili katastrofalni. Štaviše, oni koji nas sada podržavaju u novim okolnostima bi nam verovatno okrenuli leđa. Moramo da tražimo drugačije metode. Kada je reč o Donbasu, prihvatljivo rešenje bi moglo biti dostignuto u narednih pet godina. Krim će čekati mnogo duže.”

Ovakav odnos jasno kazuje da tim koji predvodi Zelenski nema nameru da nastavi „tvrdu” politiku Porošenka, već da je spreman na drugu igru, s mnogo više takta, a manje inata. Nastojanja odlazećeg predsednika da odnose s Rusijom svede na minimum pokazala su se neuspešnim.

Porošenkovo strateško priklanjanje Sjedinjenim Američkim Državama, i to u trenutku forsiranog potiskivanja Rusije iz Evrope, za cilj je imalo otvaranje Ukrajini nekih novih vrata ka Zapadu, obezbeđenje finansijske i bezbednosne podrške, investicija… Ipak, bila je to pogrešna računica. Na Zelenskom je sada da pokuša da stvari dovede koliko-toliko u red i on je jasno poručio: „Spreman sam za pregovore.” Kao njihovu centralnu temu označio je sređivanje situacije u Donbasu. Krim je ostavljen za bolja vremena. Neskrivene sumnje u političko iskustvo koje još od kandidature prate Zelenskog teško da će u tim nastojanjima biti od presudne važnosti. On ne deluje sam, ima punu podršku jednog od najmoćnijih ukrajinskih oligarha i bivšeg gubernatora Dnjepropetrovske oblasti – Igora Kolomojskog. Veći problem, i njemu i onima koji ga prate, biće to kako sprečiti uticaje iz Vašingtona, gde više vode brigu o prodaji naoružanja zemlji na ivici ekonomske katastrofe, a manje o sudbini njenih 45 miliona žitelja.

Kojim putem bi stvari mogle da krenu videće se već pri prvom sučeljavanju Zelenskog s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom: „Nadam se da će predstojeći susret u okvirima Normandijske četvorke (Ukrajina, Rusija, Nemačka, Francuska) pokazati spremnost obe strane na deeskalaciju”, izjavio je Ukrajinac.

Teško je verovati u to da je promena u Kijevu iznenadila Moskvu. Jednako je teško verovati da u Kremlju nemaju već spreman odgovor na svaku eventualnu akciju Zelenskog ili njegovog pokrovitelja Kolomojskog. Pre će biti da u tom smislu očekuju na prvi korak Vašingtona. Najavljena sklonost novog predsednika ka sređivanju odnosa s Rusijom, a pogotovo „spuštanju lopte” u vezi s promenom statusa Krima, Americi svakako nije po volji. Vašington na Crno more i dalje gleda kao na polje svog delovanja. Svaka eventualna promena u tom smislu bila bi shvaćena kao – poraz.