Elektronska uprava i arhiva u podrumu

Pre nekoliko nedelja otišla sam u Fond PIO da uzmem primerak svog rešenja o penziji, jer sam original izgubila u selidbi. Mislila sam da će službenik samo da ga „izvuče” iz kompjutera i odštampa, ali – ne lezi vraže. Ljubazni službenik objasnio mi je da ću morati da sačekam dvadesetak minuta, jer se moje rešenje nalazi „u arhivi u podrumu” i neko mora da ode i da ga donese. Umalo nisam pala u nesvest.

Posle nekog vremena službenik me prozvao i izvadio iz mog dosijea kopiju rešenja na indigu (da li se sećate toga?) i rekao mi da treba da odem u obližnju fotokopirnicu i fotokopiram rešenje. Moja lična karta ostala je kod njega kao zalog.

Obavila sam i to i kada sam se vratila vraćena mi je i lična karta. Druga prilika za padanje u nesvest ukazala se odmah zatim, kad mi je ljubazni službenik stavio „četvrtasti pečat” i uputio me na obližnji šalter da stave „okrugli pečat”.

Šta bi sa digitalizacijom, sa e-upravom i posebno sa ukidanjem pečata, koje je premijerka Brnabić trijumfalno najavila početkom ove godine? Ili to postoji u nekoj drugoj, virtuelnoj stvarnosti koja veze nema sa ovom Srbijom kneza Miloša.

Jasmina Zec
Beograd