Dok ih smrt od mučenja ne razdvoji

U „Politici” je pre nekoliko dana objavljen tekst „Dok ga smrt od zatvora ne razdvoji”, u kome prof. Škulić komentariše Zakon o uvođenju kazne doživotnog zatvora. I pored toga što, sa razlogom, tvrdi „da ubedljiva većina građana za takve zločine najadekvatnijom smatra smrtnu kaznu”, on lamentira nad sudbinom zločinaca, tvrdeći da „ni osuđenom na kaznu doživotnog zatvora ipak ne treba ubijati svaku nadu”. Takva kazna, bez uslovnog otpusta, po njemu „još više liči na smrtnu kaznu, jer definitivno ’ubija’ slobodu, kao što se smrtnom kaznom ’gasi život’”(?!). Očigledno je da se profesor drži smernica država članica Saveta Evrope koje su se odrekle smrtne kazne; od čega se, kako kaže, odustalo pod pritiskom organizacija koje se bave ljudskim pravima. O pravu na život dece koju su zločinci silovanjem unakazili pa svirepo ubili – ne govori ništa. O preventivnom uticaju sankcija na smanjenje zločina takođe ne kaže ništa.

Što se sankcija tiče, evropski „standardi” ne dozvoljavaju primenu smrtne kazne čak ni kada ubica (kao kod njih u Švedskoj) ubije više od pedeset nedužnih ljudi. Međutim, postojanje ili ukidanje smrtne kazne treba posmatrati u odnosu na obim i strukturu kriminaliteta u društvu, a ne usklađivati ga sa apsurdnim uzorima i zahtevima EU.

U prilog propisivanju smrtne kazne idu razlozi generalne prevencije, jer ako ijedna kazna ima zastrašujući uticaj na potencijalne učinioce najtežih krivičnih dela, onda je to smrtna kazna. Javno mnjenje o ovoj sankciji i jezivo stanje kriminaliteta u našoj zemlji, u poslednje vreme, apsolutno opravdavaju primenu ove kazne. Samo u junu prošle godine, kada je stupio na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, tri žene su nastradale u porodičnim ubistvima. Od početka do polovine te godine, u porodičnom nasilju, stradalo je 18 žena i jedno dete.

Kakvu milost treba pokazati prema ubicama koje su svirepo zaklale majke svoje dece, pa zatim i njih zadavili, ili monstrumima koji su silovali, pa (da bi svoj prljavi trag sakrili) ubili trinaestogodišnju devojčicu i dva deteta od četiri i pet godina, koje je, nažalost, smrt razdvojila od mučenja?

Milivoj Kolja Tanasković,
prof. pedagogije