U crnom ogledalu

Tokom proteklih praznika, jedna od glavnih vesti bila je afera u kojoj su glavne uloge imali dvojica naših istaknutih sportista. Na tviter nalogu pojavile su se njihove nage fotografije i video-snimci. Pored njihovih, osvanule su slične degutantne fotografije još jednog broja muškaraca. Ovi snimci su se posle toga pojavili i na stranicama brojnih tabloida, portala...

Iz onoga što se po medijima kasnije videlo, bila je reč o uceni i kada su ovi akteri odbili da plate, ucenjivač ih je kaznio tako što je snimke pustio u javnost. Saznali smo da su dvojica fudbalskih reprezentativaca isto tako dugo predmet ucena sličnog tipa i da su se naplaćali silnog novca. Neki drugi haker navodno ima slične snimke još jednog broja poznatih ličnosti, ali za sada neće da ih pušta...

Jedan deo ovih snimaka nastao je tako što su sami akteri snimali sebe u polnim radnjama, a zatim to slali svojim partnerima ili onima koji su se tako predstavljali. Partneri se najčešće traže preko porno i erotskih sajtova, ali i preko „Fejsbuka” i drugih društvenih mreža. Tokom virtuelne erotske komunikacije, koja je sve češće dvosmerna, i partnerka traži od naručioca da se snima, šalje slike ili da uključi kameru. No, sve je više klasičnih navlačenja ili pecanja, gde partner sa druge strane često i ne postoji, nego koristi slike koje kupi sa interneta da bi od naručioca izvukao njegove kompromitujuće snimke. Kad se takvi snimci pribave, posle nekog vremena počinje iznuda. Ova seks-iznuda postaje sve raspostranjeniji biznis, jer su tehnološke mogućnosti za nju danas dostupne bukvalno svima.

Nekim ljudima su kradeni telefoni u kojima su čuvali takve slike, nekima su bivši partneri posle svađe i rastanka namerno objavljivali slike kao vid osvete. Reč je o nimalo bezazlenoj stvari, koja ne samo da ugrožava privatnost pojedinaca, već može da ima ozbiljne bezbednosne posledice i po društvo i po državu.

Tokom prve polovine ove decenije emitovano je pet sezona britanske serije „Crno ogledalo”, koja se upravo fokusira na moguće probleme koje uznapredovala tehnologija može da napravi društvu budućnosti. Gledaoci su mogli da vide zapanjujuće slučajeve povezane sa političkom manipulacijom, eugenikom, ponižavanjem premijera, totalitarnom prinudom lajkovanja, novim sistemima kažnjavanja itd. Treća sezona je donela epizodu pod nazivom „Zaćuti i pleši”, koja obrađuje upravo slučajeve iznude. Nepoznati hakeri ubacuju malvere u kompjutere i telefone običnih ljudi koji posećuju pornografske sajtove, četuju sa prostitutkama ili rade druge kompromitujuće stvari. Preko njih ne samo da skupljaju kompromitujući materijal, već preko kamera snimaju sve što ovi ljudi rade. Zatim im to pošalju i počinju da ih ucenjuju. U ovom slučaju scenaristi su do kraja radikalizovali sistem, u kome se od žrtava ne traži novac već se dodatno uvlače u krivična dela, a sve uz obećanje da će na taj način obezbediti da haker ne šalje materijal njihovim rođacima i prijateljima. Glavni junaci se tako uvlače u pljačku banke, a zatim i u privatnu borbu na smrt koju hakeri snimaju dronom. Na kraju epizode, posle svih tragedija u koje ih je uvukao, nepoznati haker još i šalje snimke drugima.

Ko je čitao knjigu ili gledao film „Snouden” zna da najveće svetske tajne službe odavno mogu preko ovakvih softvera da prisluškuju telefone i da preko kamera snimaju sve aktivnosti bilo koga ko drži laptop otvoren, ili selfi kameru usmerenu ka sebi. No, u međuvremenu su takve mogućnosti postale dostupne i običnim pojedincima, tako da smo danas kupujući telefone, tablete i laptopove i ulazeći u globalni svet komunikacija dobrovoljno rešili da se u potpunosti izložimo. Većina sveta, međutim, o tome nema pojma i to postaje ogroman problem. Pojam privatnosti ubrzano postaje iluzoran, iako bi pravo na privatnost moralo da bude jedno od osnovnih ljudskih i ustavnih prava koje imamo.

Svojevremeno sam čuo glasine bar za dvojicu top političara iz Srbije, koji su u to vreme bili na čelu stranaka, da su bili žrtve takvih obrada i iznuda. Dakle, na taj način se direktno može ugroziti nacionalna bezbednost, sigurnost podataka i druge vrlo osetljive stvari. U meri u kojoj se mogućnosti za ovo šire, postaje jasno da su kapaciteti manjih država da se sa tim adekvatno nose sve slabiji i da populacija ne može da računa na to da će svaki slučaj biti adekvatno obrađen, ili svaka žrtva zaštićena. Ono što bi i država i društvo, ali i tehnološke kompanije mogle da rade jeste da počnu sa ozbiljnom edukacijom populacije o ogromnim opasnostima koje ova tehnologija donosi. Na neki način, razorna snaga ove nove tehnologije po društvene, porodične, poslovne i druge odnose veća je nego snaga atomske bombe. Delovi političke, poslovne, bankarske elite koji se bave odlučivanjem, ali i potencijalni subjekti uticaja, morali bi da budu premet posebne zaštite i edukacije od ovakvih izazova. Nije čudo što Kina, Turska i druge zemlje počinju da ograničavaju slobodu u svom internet domenu, a Rusija počinje da pravi svoj paralelni zatvoreni internet sistem.

Naučni savetnik Instituta za evropske studije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista