Moguće protivmere za robu i putnike s Kosova i Metohije

Na­vr­ši­lo se tač­no po­la go­di­ne ot­kad je Pri­šti­na uz­ve­la tak­se od 100 od­sto na ro­bu iz Sr­bi­je, pa se na­me­će pi­ta­nje ka­kve me­re Sr­bi­ja mo­že da uve­de Ko­so­vu, ako se od­lu­či na ta­kav ko­rak. Lju­bo­drag Sa­vić, pro­fe­sor Eko­nom­skog fa­kul­te­ta, sma­tra da bi Sr­bi­ja tre­ba­lo da uz­vra­ti re­ci­proč­nim me­ra­ma, uvo­đe­njem tak­sa na pre­voz nji­ho­vih lju­di i ro­be. Sva­ki ka­mi­on ko­ji pre­ko na­še ze­mlje pre­vo­zi ro­bu ka Ko­so­vu ili u obr­nu­tom sme­ru tre­ba­lo bi da pla­ti tak­su.

– Naj­ve­ća šte­ta ko­ja bi nji­ma mo­gla da se na­ne­se upra­vo se od­no­si na put­ni­ke. Ko­so­vo ima ve­li­ku di­ja­spo­ru, ali bu­du­ći da ni­ko od njih u cen­tral­nu Evro­pu ne pu­tu­je pre­ko Cr­ne Go­re, Sr­bi­ja bi mo­gla da uve­de tran­zit­nu tak­su. Sr­bi­ja je po­ka­za­la do­bru vo­lju, ali oni ni­šta ni­su pred­u­ze­li da uki­nu tak­se na srp­sku ro­bu – ka­že Sa­vić.

Upu­će­ni, me­đu­tim, ka­žu da bi dr­ža­va mo­gla da uve­de još dra­stič­ni­je me­re, po­što pre­kid di­ja­lo­ga s Pri­šti­nom ni­je imao efek­ta. Jed­na od njih bi­la bi uvo­đe­nje ta­ko­zva­nog sa­ni­tar­nog kor­do­na. Nje­ga su svo­je­vre­me­no stvo­ri­le sa­ni­tar­ne in­spek­ci­je na gra­nič­nim pre­la­zi­ma, ta­ko što bi za­u­sta­vlja­le put­nič­ki pro­met ka­ko bi spre­či­le ši­re­nje za­ra­znih bo­le­sti. U prak­si ta „osa­vre­me­nje­na” me­ra se če­sto ko­ri­sti i u po­li­tič­ko-eko­nom­ske svr­he, kao vid sank­ci­ja pre­ma od­re­đe­nim so­ci­jal­nim gru­pa­ma ili gra­đa­ni­ma od­re­đe­ne dr­ža­ve, kao vr­sta pri­ti­ska na dr­ža­vu.

Me­ra se is­ka­zu­je ta­ko da im ca­rin­ski i po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci na pre­la­zi­ma tra­že da ima­ju mi­ni­mum nov­ca kao obez­be­đe­nje, da ima­ju „pa­re za put” ili pak, ako ima­ju vred­nu ro­bu sa so­bom, po­pi­šu ro­bu i pla­te de­po­zit ko­ji bi im bio vra­ćen pri iz­la­sku s ob­ja­šnje­njem da je to me­ra ko­ja spre­ča­va šverc ili pro­da­ju s ne­le­gal­nom za­ra­dom. Ta­kva kom­pli­ko­va­na i uspo­re­na pro­ce­du­ra u prak­si ima efek­ta jer iza­zi­va ne­ga­tiv­nu re­ak­ci­ju onih na ko­je je pri­me­nje­na. U sklop me­ra spa­da i če­sto i oteg­nu­to le­gi­ti­mi­sa­nje put­ni­ka iz te obla­sti ili dr­ža­ve ko­ji pro­la­ze u tran­zi­tu, spo­re i te­melj­ne ca­rin­ske pro­ce­du­re, za­dr­ža­va­nje ro­be i ka­mi­o­na, strikt­no po­što­va­nje for­me, odu­go­vla­če­nje i, ukrat­ko re­če­no, tra­že­nje dla­ke u ja­je­tu.

Či­nje­ni­ca je da srp­ska pri­vre­da zbog tak­sa dnev­no gu­bi vi­še od mi­li­on evra. Pro­šle go­di­ne je na tr­ži­šte KiM pla­si­ra­no ro­be u vred­no­sti od 440 mi­li­o­na evra. Da je s Ko­so­va ku­po­vi­na ro­be iz Sr­bi­je ob­u­sta­vlje­na, vi­di se iz po­da­ta­ka agen­ci­je za sta­ti­sti­ku Ko­so­va, pre­ma ko­ji­ma je na KiM pla­si­ra­no ro­be u vred­no­sti od 578.000 evra, dok je u mar­tu pro­šle go­di­ne na tom tr­ži­štu pro­da­to ro­be u vred­no­sti od 36,5 mi­li­o­na evra. To se uosta­lom od­ra­zi­lo i na naš BDP u pr­vom tro­me­seč­ju, ko­ji je bio 2,3 od­sto. Pre­ma pre­ce­ni di­rek­to­ra Za­vo­da za sta­ti­sti­ku Mi­la­di­na Ko­va­če­vi­ća, da naft­na in­du­stri­ja ni­je re­mon­to­va­la svo­ja po­stro­je­nja, ali i da ni­je bi­lo ko­sov­skih tak­sa taj rast bi bio pre­ko tri od­sto.

– Bez ob­zi­ra na to što vi­di­mo in­di­rekt­no da je do­šlo do kom­pen­za­ci­je ot­pre­ma­nja te ro­be pre­ma Ko­so­vu pre­ko dru­gih iz­vo­znih de­sti­na­ci­ja, ko­sov­ske tak­se ima­le su efek­ta na bru­to do­da­tu vred­nost jer tu se na­do­gra­đu­ju po­sred­ni­ci i ta­ko da­lje – re­kao je Ko­va­če­vić pre dva da­na na pred­sta­vlja­nju no­vog bro­ja MAT-ovog bil­te­na.

Da srp­ska ro­ba sti­že na Ko­so­vo re­ek­spor­tom pre­ko tre­ćih ze­ma­lja ili šver­com, re­kao je pre ne­ko­li­ko da­na pred­sed­nik pri­vre­me­nih or­ga­na Ko­so­va i Me­to­hi­je Ha­šim Ta­či. Srp­ski mi­ni­star tr­go­vi­ne Ra­sim Lja­jić je pre dva da­na ta­ko­đe iz­ja­vio da srp­sku ro­bu uglav­nom šver­cu­ju al­ban­ski tr­gov­ci ko­ji ro­bu ku­pu­ju u Ma­ke­do­ni­ji, Cr­noj Go­ri, čak i Al­ba­ni­ji, i on­da je uvo­ze na Ko­so­vo i Me­to­hi­ju. Ka­da se po­gle­da zva­nič­na sta­ti­sti­ka, vi­di se da Ma­ke­do­ni­ja pro­da­je dvo­stru­ko vi­še ro­be na Ko­so­vu ne­go pro­šle go­di­ne, da je Slo­ve­ni­ja utro­stru­či­la pla­sman, a po­ve­ća­nje iz­vo­za be­le­že i Hr­vat­ska, Al­ba­ni­ja, Bu­gar­ska, Ma­đar­ska...