Hilari još veruje u čudo

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 21. maja – Izborni maraton za predsednika Amerike dospeo je do faze koja naliči zemljama u tranziciji. Barak Obama je, prema propozicijama, osigurao većinu glasova u Demokratskoj partiji, to je sinoć proslavio, ali njegova konkurentkinja Hilari Klinton ne odustaje i tvrdi da može da ga prestigne, suprotno tvrdoj matematici – ako se naknadno promene pravila igre, takoreći u stilu: da dva i dva ne budu četiri, nego njoj pet a njemu tri.

Dok je Obama slavio nepobitnost činjenica, Hilari se ponela u skladu sa izrekom – ukoliko se činjenice ne slažu s mojim mišljenjem, utoliko gore po činjenice. Po njoj, kao u društvima koja veruju u „čuda”, još je „sve mogućno” – da dođe do „skandaloznih nepredviđenosti”, da se vanredno uračunaju izjašnjavanja (unapred proglašena neregularnim) u Mičigenu i Floridi, da se superdelegati (funkcioneri koji po položaju učestvuju u konačnom odlučivanju) stranačke konvencije predomisle i priklone njoj, da se „utvrdi” da iako gubi od Obame ima veće šanse od njega da pobedi republikanskog kandidata Džona Mekejna…

Ona poriče, pri tom, da takvim postupcima doprinosi produbljivanju raskola u redovima stranke i demokratskih simpatizera, iako analize govore suprotno. Na primedbe da izaziva rasnu diferencijaciju, odgovara u stilu – da je žrtva „seksizma”, to jest da trpi poraze i zato sto su crnci na strani svog predstavnika (Obame) i što su se „isforsirale predrasude prema njoj zato što je žena”.

Svestan dokazane veštine klintonizma da sopstvene mane pretvara u svoje vrline na uštrb stranke – kako se pokazalo u seksualnoj aferi Bila Klintona sa stažistkinjom, kada je njemu podrška opstala dok je demokratama u celini opala – Obama je sinoć pozvao na obnovu jedinstva Demokratske partije. Počastvovao je Hilari pregrštom komplimenata, uz apel – da se njena glasačka manjina priključi njegovoj većini kako bi se ostvario glavni cilj: da se ne dozvoli Mekejnu da „nastavi poraznu politiku odlazećeg predsednika Džordža Buša”, za koju Amerikanci u svim anketama kažu da im „zemlju vodi u pogrešnom smeru”.

Rezultati jučerašnjeg izjašnjavanja demokrata u dve savezne države potvrdili su da oba njihova preostala predsednička pretendenta mogu da trijumfuju u etapama dugog utrkivanja. Hilari je u Kentakiju pobedila sa 65:30, a Obama u Oregonu sa 58:42 odsto. Ali, kako podsećaju pedantni hroničari, izborna stvar među njima je „već rešena”: Obama je juče i definitivno obezbedio većinu glasova, što bi Hilari mogla da ospori – samo ako bi izdejstvovala tri prevrata: da se važeće stranačke norme proglase za nevažeće, da superdelegati prenebregnu glas baze i da se priznaju neregularna izjašnjavanja u Mičigenu (gde Obama nije ni bio na listiću) i Floridi.

Šire se u međuvremenu strepnje – snaga željnih da se Amerika u svet uklopi na kooperativan a ne jednostran način (kako je mahom činila u proteklih više od sedam godina) – da bi Hilari svojom istrajnošću ostvarila vrhunsku (kontra)produktivnost. Da – izdvoji svoje pristalice tako da Obama izgubi, a da ona dobije šansu da 2012. pobedi Mekejna.

Pojedini analitičari slute da su „klintonijanci” takvu „odloženu šemu” već uspešno isprobali na prošlim predsedničkim izborima kada je Buš – uprkos tome što je neosnovano poveo rat protiv Iraka – zadobio drugi mandat. Takvim tezama u prilog govori i podatak da je onda poraženi demokratski tandem Džon Keri–Džon Edvards sada dao podršku Obami…

Partija Obame i Klintonove pribojava se da bi rasne, klasne i polne isključivosti mogle da rasloje njen tabor, a time ojačaju protivnički. Ustanovljeno je, naime, da za Hilari mahom glasaju belkinje i manje kvalifikovani belci, dok je Obama oko sebe gotovo do maksimuma homogenizovao crnce, osvojivši većinu glasova i među više i visoko kvalifikovanim pripadnicima drugih rasa. „Njujork tajms” tvrdi da nijedan demokratski predsednik – od 1972. kada su počela moderna istraživanja mišljenja glasalih birača – nije osvojio većinu glasova belaca. Pa među primerima koji to ilustruju, navodi da je na prošlim predsedničkim izborima republikanac Buš osvojio ubedljivo više belačkih glasova od rivala Kerija, u odnosu 58:41 odsto.

Obama pretenduje da postane prvi crnac na čelu SAD. Za to mu je neophodno, kao važan korak, da se Demokratska partija, koja je dosad prilično prosperirala glasovima crnaca, ne libi da toj rasi vrati „dug”, koji nije samo politički nego i istorijski, i da se Amerika u celini potvrdi kao multirasno društvo, u kome rasuđivanje nadvladava predrasude…