Sindikati: radnici nisu roba

Još nije postignuta saglasnost oko Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju, a najviše sporenja je oko kvote radnika koju firme mogu da angažuju preko takvih agencija, u odnosu na ukupan broj zaposlenih. Sindikati traže da se u tekstu zakona precizira ograničenje procenta zaposlenih, čak i za javni sektor, očekujući da će se oko toga uskoro pronaći rešenje. Nezadovoljno podsećaju i na to da je u poslednjem predlogu Ministarstva za rad tekst nacrta suštinski izmenjen.

– U jednom članu najpre je rečeno da je kvota za zapošljavanje preko agencija ograničena na deset odsto, što je za nas prihvatljivo, a zatim se u drugim članovima predviđaju izuzeća za male firme do 50 zaposlenih, kojima se dozvoljava da angažuju radnike preko agencija bez ograničenja. Takvi neusaglašeni članovi istog nacrta vode ka tome da na kraju neće ni postojati ograničenja u zapošljavanju, čime će biti odobreno i da same firme osnivaju agencije i iz njih angažuju radnike – smatra Zoran Mihajlović, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije. Zbog toga su, kako dodaje, sindikati zasad stopirali usvajanje takvog nacrta teksta zakona, ali pritisak dolazi od predstavnika stranih kompanija i privrednih komora, saveta stranih investitora…

– Ako bi se na kraju preko skupštinske većine usvojio takav tekst, to bi značilo da će se u Srbiji rad na neodređeno eliminisati, a onaj na „crno” ozakoniti – ističe Mihajlović.

Iako se mesecima unazad intenzivno pregovara na temu ovog zakona, rešenja se menjaju u cikcak liniji. Da niko nije oduševljen agencijskim vidom zapošljavanja smatra i Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost”, a ako ono već postoji svugde u svetu, onda je bolja varijanta da i Srbija ima uređenu praksu u toj oblasti, nego poslovanje u sivoj ekonomiji.

– Otpor zahtevima sindikata pružaju moćnici koji ne sede u Socijalno-ekonomskom savetu, već van njega. Zato smo vraćeni na početak, pa očekujemo još razgovora na tu temu – poručuje Stojiljković, uz konstataciju da ne veruje da će zakon biti predat na usvajanje, kako je ranije najavljeno, u toku prolećnog, već tokom jesenjeg zasedanja Narodne skupštine.

Dve tačke sporenja

Sindikati i država se zalažu za to da se ograničenje svede na deset odsto radnika na „lizing”, od ukupnog broja zaposlenih, pod uslovom da se u taj procenat uračunavaju ustupljeni zaposleni koji su kod agencije zaključili ugovor samo na određeno vreme.

Poslodavci veruju da će uvedene kvote ceo zakon učiniti besmislenim, jer će to uticati na slobodno tržište. Ako predloženo rešenje bude ostalo na snazi, dodaju, zakon neće ostvariti svoju svrhu, jer će biti ostavljena mogućnost za zloupotrebu i sivu ekonomiju.

Druga sporna tačka odnosi se na uporedne radnike, ali ona pregovaračima ipak zadaje manje glavobolje od prve tačke.

Zasad su i država i sindikati saglasni da u nacrtu zakona uporedni radnik treba da se definiše kao onaj koji obavlja iste poslove kod poslodavca i ima istu platu kao i onaj koji je angažovan na istom radnom mestu. Da li će tako biti u konačnoj verziji nacrta, biće poznato u narednim mesecima.