Od septembra kineski jezik u gimnazijama

Kineski jezik najverovatnije će od 1. septembra biti fakultativno uveden u sve gimnazije u zemlji, ukoliko Nacionalni prosvetni savet (NPS) u utorak da pozitivno mišljenje na taj predlog i preporuku ministru prosvete Mladenu Šarčeviću da ga odobri. Kako za „Politiku” kaže Radivoje Stojković, predsednik NPS-a, ne vidi nijedan razlog da predlog ne bude usvojen jer su plan i program prema kojima bi se kineski proučavao u gimnazijama urađeni po standardima koji važe i za ostale jezike koji se uče u domaćim školama.

Pravljen je u saradnji stručnjaka sa Konfučijevog instituta i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a verifikovao ga je i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koji inače odobrava sve novouvedene planove i programe u školama.

U poslednje vreme inicijative za učenje kineskog u ovdašnjim školama u javnosti su se čule i od samih čelnika vlasti, ne samo iz ekonomskih razloga, zbog učešća Srbije u projektima na novom „putu svile”, već i zbog odličnog znanja srpskog koje su pokazali najviši predstavnici NR Kine u našoj zemlji.

Stojković, koji je i predsednik Zajednice gimnazija Srbije, kaže da je predlog temeljeno rađen bar godinu dana i da se na kraju samo poklopio sa strategijskim opredeljenjima vodećih ljudi u državi. Ne vidi prepreku da i sve srednje stručne škole fakultativno u nastavu od početka naredne školske godine uvedu kineski.

– Saradnja Srbije i Kine je u poslednjih godinu i po – dve pojačana na svim nivoima, ne samo na ekonomskom. Sve je više Kineza koji u njihovoj zemlji uče srpski jezik, a kod nas, u Novom Sadu, na primer, deca još u predškolskom uzrastu mogu da počnu da uče kineski jezik. Tešnje su povezani naši i njihovi naučni instituti i organizuju zajedničke konferencije, a nedavno su univerziteti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu potpisali ugovor o saradnji sa kineskim Univerzitetom Cijao Tong, tvorcem čuvene Šangajske liste, na kojoj se prema kvalitetu rangiraju svetske akademske ustanove – ističe Stojković i dodaje da bi srpskim đacima, kao što sada čine u školama u koje je kineski uveden kao pilot-projekat, ovaj jezik i dalje predavali lektori sa Konfučijevog instituta, ali uz pomoć fakultetski obrazovanih nastavnika.

Stručnjaci koji pamte da je još početkom milenijuma bilo pokušaja uvođenja kineskog jezika u srpske škole ističu da je jedino tako i zagarantovano uspešno sprovođenje ove ideje, naglasivši da je upravo škrtarenje tadašnjeg Ministarstva prosvete i neangažovanje nastavnika kineskog uz lektore u nastavi doprinelo da splasne prvobitno veliko interesovanje među đacima.

Marljivi gimnazijalci, prema iskustvima prof. dr Radosava Pušića, direktora Instituta Konfučije u Beogradu, za godinu dana bi poprilično savladali govorni kineski i mogli da razviju solidnu konverzaciju na njemu. Naglašava da vlada mistifikacija oko težine savladavanja mandarinskog kineskog, koji je u službenoj upotrebi i uči se svugde u svetu.

– To je jezik kao i svaki drugi koji se izučava u školama. Međutim, Kina ima 56 nacionalnih manjina, od kojih svaka govori svojim dijalektom. Ali to nas ne zanima, već mandarinski kineski, čiji je izgovor veoma lako naučiti. Problem je sa kineskim pismom, koje ima oko 100.000 karaktera i niko ih ne zna sve. Dok akademici u Kini znaju i oko 10.500 kineskih karaktera, od kojih svaki označava jednu reč, prosečan fakultetski obrazovani Kinez koristi oko 2.500. Gimnazijalci u Srbiji koji bi vredno radili dve godine mogli bi da nauče oko 1.000 karaktera, a pretpostavljam da će sporije prelaziti gradivo ukoliko ga prošire na četiri godine, pa bi onda odlični đaci prosečno učili 1.500 kaligrafskih znakova – naglašava Pušić, koji predaje više od deset predmeta na Katedri za orijentalistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, i dodaje da je pre uvođenja fakultativnog učenja kineskog u gimnazijama najbitnije usvojiti dobro i temeljno osmišljen plan i program rada, jer „ima i onih koji će voditi negativnu kampanju i nisu za ovu priču”.

Kasnimo za svetom

Dok Radivoje Stojković, koji je i direktor Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj”, gde se kineski fakultativno uči već pet godina, naglašava da njegovi maturanti mogu otići u Konfučijev institut Univerziteta u Novom Sadu i bez problema polagati za sertifikat koji je na nivou engleskog A dva, Pušić ističe da „Srbija kasni sa uvođenjem ove novine”.

– Rusija je pre tridesetak godina uvela kineski kao obavezan jezik u određeni broj srednjih škola. Isto je i u Americi, gde je on, posle engleskog i španskog, treći govorni jezik. Pre sredine devedesetih godina prošlog veka niko ko poznaje osnove kineskog nije mogao ni da pomisli da konkuriše za posao u Ministarstvu inostranih poslova Australije. U Švedskoj, Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj obavezan je u delu srednjih škola, a o azijskim zemljama i da ne govorimo – naglašava profesor Pušić.

Oko 2.000 đaka u Srbiji trenutno izučava kineski

Podaci koje je „Politika” dobila u Ministarstvu prosvete govore da u Srbiji trenutno oko 2.000 učenika fakultativno uči kineski jezik u 34 osnovne i 30 srednjih škola. Nastavu im drže 24 kvalifikovana nastavnika iz Kine, koje je delegiralo kinesko Ministarstvo prosvete.

– Prvi ugovor o fakultativnom učenju kineskog jezika u srpskim osnovnim i srednjim školama potpisan je školske 2011/2012, a zatim su 2016. naše Ministarstvo prosvete i Ministarstvo prosvete NR Kine potpisali novi protokol o saradnji sa važenjem do 2020. i opcijom njegovog produženja – objašnjavaju predstavnici Ministarstva prosvete.