Za Srbe nema mesta u kantonalnoj vlasti

Od našeg dopisnika
Sarajevo – Ignorisanje ustavnih prava malobrojnih Srba koji žive na teritoriji Federacije BiH (FBiH) postalo je tradicija koja nije prekinuta ni nakon poslednjih opštih izbora. Na tu činjenicu ukazuju iz Odbora za zaštitu Srba u FBiH i potkrepljuju je tvrdnjom da i u novokonstituisanim vladama u polovini kantona u federaciji (ima ih ukupno 10) ili nema dovoljno Srba ili ih nema uopšte.

Iz pomenutog odbora najavljuju da će, u cilju zaštite prava Srba na zastupljenost u kantonalnim vlastima, pokrenuti procedure pred nadležnim sudovima i zatražiti preispitivanje i stavljanje van snage odluka o izboru vlada u pojedinim kantonima. Pozvaće se, kažu, na odredbu Ustava FBiH kojom je propisano da „zastupljenost konstitutivnih naroda i pripadnika ostalih u vladama kantona mora odražavati popis iz 1991. godine do potpunog sprovođenja aneksa 7 Dejtonskog sporazuma (taj aneks tretira povratak svih izbeglih i raseljenih).

U slučaju kantona Sarajevo, kao najvećeg, u kome je prema popisu iz 1991. godine živelo 27,2 odsto Srba, to bi trebalo da znači da bi na tri ministarske pozicije u vladi tog kantona morali biti Srbi. Međutim, taj princip nije poštovan, ne samo prilikom izbora najnovije vlade u kojoj je tek jedno mesto dodeljeno Srbima nego i u svih 11, koliko ih je do sada bilo.

„Na poštovanju aneksa 7, političko Sarajevo istrajava i predstavlja ga kao sveto slovo samo kada je u pitanju popunjavanje Kluba Srba u Domu naroda federalnog parlamenta, a potpuno ga zanemaruje i smatra apsolutno nevažnim kad se sastavlja kabinet vlade u sarajevskom ili nekom dugom kantonu”, kaže za „Politiku” Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu Srba u FBiH.

To je, napominje on, deo smišljene politike koja se „kreira u sarajevskim političkim krugovima” i kojom se „svesno i namerno” krše ustavne odredbe, a sve s ciljem da u kreiranju i donošenju kantonalnih odluka ne učestvuju i Srbi.

„Mnoge od tih odluka su od izuzetnog značaja za poboljšanje života svih građana u kantonu, pa tako i Srba koji su ostali na svojim predratnim ognjištima, jer kantoni su u određenim  nadležnostima jači od Vlade Federacije BiH”, ističe Radanović.

Sarajevski kanton jeste upečatljiv primer posleratne diskriminacije Srba koji su preživeli progon i ostali da žive u FBiH, ali nije, nažalost, i jedini. Odredbe Ustava BiH prilikom izbora novih vlada nisu poštovane i u nekim drugim kantonima, kao što je to Unsko-sanski i Posavski, u kojima su formirane vlade bez ijednog Srbina. Prema popisu iz 1991. godine na teritoriji današnjeg Unsko-sanskog kantona živelo je 20,6 odsto Srba, što znači da bi, da su poštovane ustavne odredbe, na dve ministarske pozicije u novoj vladi bili Srbi.

„Pitam se šta bi bilo i ko bi sve reagovao da se ustavna načela krše u Republici Srpskoj i da nekim slučajem u Vladu RS nije, od ukupno 16 ministara, izabrano pet ministara Bošnjaka i tri Hrvata”, kaže Radanović i poručuje da će odbor na čijem je čelu učiniti sve da i Federacija, konačno, počne poštovati ustavna prava Srba koji žive na njenoj teritoriji.