Hrana kao lek

Još pre 2500 godina veliki mislilac Hipokrat je izjavio: „Neka hrana bude lek, a lek neka bude hrana”.

Svojom mudrom i vizionarskom izjavom Hipokrat je već tada nagovestio mogućnosti lečenja hranom umesto medikamentima. Od tada, pa do danas, istraživanja o uticaju ishrane na naše zdravlje kreću se uzlaznom linijom, a pokret koji promoviše zdravu hranu sve je jači, ne samo u svetu, već i kod nas. Jedan od pionira u našoj zemlji je nutricionista Zoran Roksandić koji se bavi istraživanjima i proizvodnjom funkcionalne hrane. On kaže:

– Termin funkcionalna hrana javlja se prvi put osamdesetih godina prošlog veka u Japanu, zemlji koja je prva priznala funkcionalnu hranu i definisala je kao alternativu medikamentima.

Prvi sertifikati o pripadnosti neke hrane grupi funkcionalne hrane zvali su se FOSHU (Foods for Specified Health Use – hrana za posebnu zdrvstvenu namenu) sertifikati.

Te sertifikate danas u Japanu izdaje Ministarstvo zdravlja!

U toj zemlji postoji više od sto vrsta funkcionalne hrane za koje su izdate dozvole i preporuke.

Pojam funkcionalne hrane se odnosi na hranu čija duža konzumacija može da utiče preventivno ili terapeutski na pojedine aspekte ljudskog zdravlja.

Sinergična i potpuno kompatibilna, sa bilo kojom fito ili medikametoznom terapijom, funkcionalna hrana omogućava i ogromne uštede u zdravstvenoj zaštiti ljudi.

Ona može u manjoj ili većoj meri da bude zamena često skupih lekova koji sa sobom nose rizik od različitih propratnih pojava.

– Funkcionalna hrana, zbog veoma jakog farmaceutskog lobija, dugo nije bila priznata u Americi – kaže naš sagovornik i dodaje da je uprkos tome postala predmet izučavanja mnogobrojnih organizacija, kao na primer Institute of Medicine’s Food and Nutrition Board. Još 1994. godine nastala je nova nauka u okviru američke prehrambene industrije – Food and Nutrition science.

Po proceni stručnjaka iz oblasti marketinga, potencijal tržišta funkcionalne hrane na godišnjem nivou iznosi oko 30 milijardi dolara!

Nutricionisti i doktori higijene ishrane, funkcionalnu hranu nazivaju još i „medicinska hrana”. Da bi bilo jasnije, treba reći da u takvu hranu, na primer, spada i infuzioni rastvor.

Po strukturi, funkcionalna hrana može biti čvrsta, u obliku energetskih pločica, praškasta i zrnasta, u obliku muslija, kao i tečna u obliku šejkova i napitaka. Predstavlja potpunu suprotnost takozvanoj fast fud hrani.

O značaju korišćenja ove hrane u našoj ishrani svedoči i činjenica koju nutricionista Zoran Roksandić posebno ističe, a to je da je Američka agencija za lekove ipak posle dugo vremena i velikih otpora farmaceutske industrije, priznala blagodeti funkcionalne hrane.

– Kod redukcije povišenih vrednosti triglicerida, LDL ili takozvanog lošeg holesterola i šećera u krvi, dve kašike funkcionalne hrane dnevno za doručak ili večeru znatno utiču na te vrednosti. Ipak, farmaceutska industrija, koja beleži strahovite profite na prodaji sirupa, kapsula i tableta, pokušava da „direktnu konkurenciju” suzbije koliko je to moguće, prećutkujući pri tom činjenicu da samo u Americi godišnje umire više od 100.000 ljudi od propratnih pojava lekova…

Terapija ili preventiva funkcionalnom hranom lišena je bilo kakvog rizika zato što se ne javljaju nikakve kontraindikacije niti sporedni efekti. Interakcije sa drugim preparatima nisu poznate tako da se ta hrana može koristiti neograničeno vreme.

– Ova hrana predstavlja i obrok i terapiju. Konzumiranjem funkcionalne hrane u Srbiji bi se ostvarila ogromna ušteda u zdravstvenom budžetu. Takve uštede bi mogle da se računaju u desetinama miliona evra na godišnjem nivou – uveren je sagovornik „Politike”.

Novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti je predvideo široku paletu alternativnih metoda u borbi za zdravlje čoveka. Terapija funkcionalnom hranom nesumnjivo će zauzeti značajno mesto u toj borbi i dobiti svoje verne korisnike.

-----------------------------------------------------------

Uvozna ali i domaća

Svi probiotski jogurti, spadaju u Funkcionalnu hranu. Znači, probiotske kulture koje nisu u obliku kapsula. Ima  i domaćih ali i uvoznih jogurta (Danone na primer.)

Po prodavnicama, naši čitaoci mogu da vide takozvane „energetske pločice” sa različitim komadićima voća, ovsenim  pahuljicama…Dakle, takođe oblast funkcionalne hrane.

Ono što je najkvalitetnije i najukusnije, na žalost, uglavnom dolazi iz uvoza.

Što se „prave” i tipične funkcionalne hrane tiče ( musli ) ona  je kod nas zastupljena ,srećom,  i od strane domaćeg proizvođača. Nutrilans, na primer.

To je hrana koja u potpunosti može da opravda slogan : „Zdravlje na tanjiru ”ili  „lečenje bez lekova”.