Храна као лек

Још пре 2500 година велики мислилац Хипократ је изјавио: „Нека храна буде лек, а лек нека буде храна”.

Својом мудром и визионарском изјавом Хипократ је већ тада наговестио могућности лечења храном уместо медикаментима. Од тада, па до данас, истраживања о утицају исхране на наше здравље крећу се узлазном линијом, а покрет који промовише здраву храну све је јачи, не само у свету, већ и код нас. Један од пионира у нашој земљи је нутрициониста Зоран Роксандић који се бави истраживањима и производњом функционалне хране. Он каже:

– Термин функционална храна јавља се први пут осамдесетих година прошлог века у Јапану, земљи која је прва признала функционалну храну и дефинисала је као алтернативу медикаментима.

Први сертификати о припадности неке хране групи функционалне хране звали су се FOSHU (Foods for Specified Health Use – храна за посебну здрвствену намену) сертификати.

Те сертификате данас у Јапану издаје Министарство здравља!

У тој земљи постоји више од сто врста функционалне хране за које су издате дозволе и препоруке.

Појам функционалне хране се односи на храну чија дужа конзумација може да утиче превентивно или терапеутски на поједине аспекте људског здравља.

Синергична и потпуно компатибилна, са било којом фито или медикаметозном терапијом, функционална храна омогућава и огромне уштеде у здравственој заштити људи.

Она може у мањој или већој мери да буде замена често скупих лекова који са собом носе ризик од различитих пропратних појава.

– Функционална храна, због веома јаког фармацеутског лобија, дуго није била призната у Америци – каже наш саговорник и додаје да је упркос томе постала предмет изучавања многобројних организација, као на пример Institute of Medicine’s Food and Nutrition Board. Још 1994. године настала је нова наука у оквиру америчке прехрамбене индустрије – Food and Nutrition science.

По процени стручњака из области маркетинга, потенцијал тржишта функционалне хране на годишњем нивоу износи око 30 милијарди долара!

Нутриционисти и доктори хигијене исхране, функционалну храну називају још и „медицинска храна”. Да би било јасније, треба рећи да у такву храну, на пример, спада и инфузиони раствор.

По структури, функционална храна може бити чврста, у облику енергетских плочица, прашкаста и зрнаста, у облику муслија, као и течна у облику шејкова и напитака. Представља потпуну супротност такозваној фаст фуд храни.

О значају коришћења ове хране у нашој исхрани сведочи и чињеница коју нутрициониста Зоран Роксандић посебно истиче, а то је да је Америчка агенција за лекове ипак после дуго времена и великих отпора фармацеутске индустрије, признала благодети функционалне хране.

– Код редукције повишених вредности триглицерида, ЛДЛ или такозваног лошег холестерола и шећера у крви, две кашике функционалне хране дневно за доручак или вечеру знатно утичу на те вредности. Ипак, фармацеутска индустрија, која бележи страховите профите на продаји сирупа, капсула и таблета, покушава да „директну конкуренцију” сузбије колико је то могуће, прећуткујући при том чињеницу да само у Америци годишње умире више од 100.000 људи од пропратних појава лекова…

Терапија или превентива функционалном храном лишена је било каквог ризика зато што се не јављају никакве контраиндикације нити споредни ефекти. Интеракције са другим препаратима нису познате тако да се та храна може користити неограничено време.

– Ова храна представља и оброк и терапију. Конзумирањем функционалне хране у Србији би се остварила огромна уштеда у здравственом буџету. Такве уштеде би могле да се рачунају у десетинама милиона евра на годишњем нивоу – уверен је саговорник „Политике”.

Нови Закон о здравственој заштити је предвидео широку палету алтернативних метода у борби за здравље човека. Терапија функционалном храном несумњиво ће заузети значајно место у тој борби и добити своје верне кориснике.

-----------------------------------------------------------

Увозна али и домаћа

Сви пробиотски јогурти, спадају у Функционалну храну. Значи, пробиотске културе које нису у облику капсула. Има  и домаћих али и увозних јогурта (Даноне на пример.)

По продавницама, наши читаоци могу да виде такозване „енергетске плочице” са различитим комадићима воћа, овсеним  пахуљицама…Дакле, такође област функционалне хране.

Оно што је најквалитетније и најукусније, на жалост, углавном долази из увоза.

Што се „праве” и типичне функционалне хране тиче ( мусли ) она  је код нас заступљена ,срећом,  и од стране домаћег произвођача. Нутриланс, на пример.

То је храна која у потпуности може да оправда слоган : „Здравље на тањиру ”или  „лечење без лекова”.