Prošle godine pogoršane verske slobode u Srbiji

Vašington – Poštovanje verskih sloboda u Srbiji pogoršalo se tokom prošle godine zbog "problematičnog zakona o verskim zajednicama" i "njegovog proizvoljnog sprovođenja", navedeno je u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o verskim slobodama u svetu.

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi se da su zabeleženi slučajevi diskriminacije predstavnika verskih manjina, i da su prijavljeni slučajevi vandalizma, govora mržnje, fizičkih napada, kao i negativni medijski izveštaji u kojima su ove zajednice nazivane "sektama", a pripadnici "satanistima" i "devijantnim" osobama.

Policija i vladini zvaničnici preduzeli su pozitivne korake kao odgovor na govor mržnje i vandalizam, ali istrage o ovim događajima uglavnom su spore i bez zaključaka, navodi se u izveštaju.

Iako Ustav Srbije garantuje slobodu veroispovesti, zakon o verskim slobodama iz 2006. godine "sprovodi diskriminaciju među verskim zajednicama i uskraćuje nekim zajednicama njihov pravni status", navodi se u izveštaju. Prema tom zakonu o crkvama i verskim zajednicama, manjinske verske zajednice moraju da prođu komplikovanu proceduru registracije da bi bile priznate.

Zakon priznaje samo sedam tradicionalnih verskih zajednica.

Vlada nije priznala makedonsku i crnogorsku pravoslavnu crkvu. Prema zakonu iz 2006, nijedna verska zajednice ne može da sadrži ime ili deo imena neke od registrovanih zajednica – tako nijedna nova verska zajednica koja u nazivu ima reč "pravoslavna" ili "evangelistička" ne može da bude registrovana, navodi se u izveštaju

Stejt departmenta.

Mnoge nevladine organizacije, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i Venecijanska komisija Saveta Evrope kritikovale su ovaj zakon i naročito uslove za registraciju verskih zajednica.

Tako su pojedine verske zajednice, koje su bile priznate više od 50 godina, a u Srbiji prisutne više od 150 godina, morale, prema zakonu, da se registruju ponovo.

U izveštaju piše da Srpska pravoslavna crkva ima povlašćen tretman, a kao primer navodi se subvencionisanje plata sveštenika pravoslavne crkve koji rade na Kosovu i u inostranstvu.

Kada je reč o poštovanju verskih slobodana Kosovu, Stejt department zaključuje da se ono poboljšalo i da je politika vlade nastavila da doprinosi slobodnom izražavanju vere. Društveno nasilje se znatno smanjilo, ali napetosti između zajednica ostaju velike, navodi se u izveštaju. "Iako izgleda da su društvena diskriminacija i nasilje uglavnom etnički motivisani, bliska veza između etničke pripadnosti i vere čini teškim da se utvrdi da li su događaji motivisani etničkom ili verskom netrpeljivošću" navodi se u izveštaju.

U izveštaju takođe piše da je briga za bezbednost i dalje problem za srpsku zajednicu i njene verske slobode i da su se neki Srbi na Kosovu žalili da nisu mogli slobodno da putuju, na primer da posećuju groblja za vreme verskih praznika.