U valjevskim malim oglasima i odbegle supruge

Valjevo – „U lepom i velikom izboru stigli su šeširi ’Borsalino’, nove forme i boje za zimu 1935 i 1936 g. Modna trgovina M. S. Popović – Valjevo, Knez Mihailova 49.”

Tako glasi oglas u „Glasu Valjeva” iz decembra 1935, jedan od nekoliko stotina predstavljenih na veoma zanimljivoj izložbi „Oglašavanje u staroj valjevskoj štampi”, priređenoj u Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija (VIPOS) Valjevo u sklopu proslave jubileja – 40 godina postojanja i rada ove obrazovno-naučne institucije. Izložba prikazuje praksu oglašavanja od prvih valjevskih novina – „Glasonoše”, kojeg je 1885. pokrenuo čika Ljuba Nenadović, preko „Glasa Valjeva”, „Naše reči”, „Valjevskog glasa” i drugih listova i koji je trajao sve do Drugog svetskog rata.

Prvobitno je bilo zamišljeno da ovo bude samo studentski projekat i vežba studenata master studija u okviru predmeta Poslovna komunikacija, ali tokom realizacije rodila se ideja da se sve to podeli sa javnošću. Projekat se malo odužio, malo više namučio studente, ali im i pomogao da više nauče, uverena je dr Biljana Rabasović, profesorka predmeta iz oblasti marketinga na VIPOS-u koja je, zajedno sa valjevskim istoričarom dr Vladimirom Krivošejevim, radila sa studentima kao njihov mentor. Iznenađujuće je prisustvo i obim reklame u valjevskim novinama krajem 19. i tokom prve tri decenije 20. veka, ističe dr Rabasović, dodavši da je, na primer, od četiri strane novina jedna bila oglasna.

– „Glas Valjeva”, novina koja je najduže izlazila, najviše se i održala upravo zahvaljujući reklamama – navodi ona.

Osamdesetih i devedesetih godina 19. veka u oglasima se opominju dužnici, pozivaju gosti na krsnu slavu ili se mole za izvinjenje zbog bolesti domaćina, nude se dućani, mehane, magaze, kvartiri, potražuju kalfe i pisari, otkupljuju pšenica, mast, vino, „fina tucana kafa”, duvan „koji je dokazano bolji od stranih duvana”.

– Tridesetih godina oglašavanje počinje da liči na današnje, vidimo da su valjevski trgovci, apotekari, lekari, hotelijeri, poslastičari i te kako imali smisla za ono što smo mislili da su današnja dostignuća marketinga – navodi dr Biljana Rabasović. Dodaje da se reklamiraju bankari nudeći kreditiranje miraza za žensku i školovanja za mušku decu. Najavljuje se otkup „šljiva rukom branih”, uz uslov da se „pažljivo beru krupnije i sa peteljkom starajući se da se plava boja sa njih ne skida”. I dodatak: „Proizvođači neka vode računa o tome da samo dobra, pažljivo spremljena roba još nešto vredi, inače, nemože da se proda kao nekada sve od reda”, doslovce stoji u oglasu u „Glasu Valjeva” iz avgusta 1932. U to vreme, iz reklama u Valjevu se vidi da cveta privredni i kulturni život, da ima puno hotela koji, pored lepo uređenih soba, nude i fruštuke uz popuste ako se fruštukuje više dana zaredom... Ali ima i ličnih muka koje Valjevci žele da podele sa sugrađanima. „Moja zakonita žena Borka, napustila me je pre nekoliko dana bez moga odobrenja. O ovome izveštavam sve, a naročito gde bi se pojavila za kredit, da joj se nedaje, jer ja neću priznati, niti ću za nju plaćati, koje je i dosada uzimala bez moga odobrenja i bez moga potpisa. Dragomir I. Ćirković, drž. lugar”, stoji sa svim pravopisnim greškama u oglasu u „Valjevskom glasu” od 16. maja 1937.