Proslava nezavisnosti u podeljenom društvu

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Crna Gora je prigodnim svečanostima obeležila 13 godina od održavanja referenduma na kojem se odvojila od tadašnje Državne zajednice Srbije i Crne Gore i proglasila nezavisnost. Na referendumu 2006. godine, prema zvaničnim rezultatima, glasalo je 419.240 građana ili 86,5 odsto od ukupnog broja birača. Za nezavisnost je glasalo 55,5 odsto građana.

Premijer Duško Marković je pre dva dana ocenio da je crnogorska ekonomija „najbrže rastuća, sa najvećim standardom u regionu van zemalja EU”.

On je dodao kako „ovo ne žele da vide i priznaju ne samo oni koji su oponenti vlasti, nego i istorijski protivnici postojanja i svakog napretka nezavisne Crne Gore”.

I za predsednika Mila Đukanovića Crna Gora je „danas država koja je regionalni lider u razvoju ekonomije, sve privlačnija investiciona i turistička destinacija, s realnim izgledima za dinamiziranje rasta i poboljšanje kvaliteta života građana”.

Podržavaoci vlasti u Podgorici smatraju da je zemlja od proglašenja nezavisnosti ostvarila brojne uspehe od kojih je na međunarodnom planu to, pre svega, ulazak u NATO, kao i rad na evropskim integracijama.

Druga strana medalje crnogorske vlasti od sticanja nezavisnosti i nije baš sjajna kako je predstavljaju njeni čelnici. Tako je nastavljeno zatvaranje,  „privatizacija” i uvođenje stečaja u preostali, mali broj nerasprodatih i uništenih firmi poput brodogradilišta u Bijeloj, a dobro se ne piše ni avio-kompaniji „Montenegro erlajns”. Kao veliki finansijski bum najavljivana je prodaja velike kompanije Elektroprivrede Crne Gore, da bi je krajem prošle godine ponovo za veći iznos povratila od talijanske kompanije A2A. Prodato je na hiljade kvadrata stranim investitorima na primorju, velika ulcinjska Solana pretvorena je u stanište ptica.

Vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) upisala je u početne tekovine nezavisnosti priznanjem samoproglašene „republike Kosovo”, a tokom proteklih 13 godina se nije dogodilo da na međunarodnim forumima ne glasa za prijem Kosova u Unesko, Interpol i ostale međunarodne organizacije…

Kritičari upozoravaju da je vlast u Podgorici povukla brojne kontroverzne poteze poput uvođenja dva nova slova u pravopis, proterivanje ćirilice, protežiranje kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve, a u organima državne uprave, odnosno izvršnoj vlasti jedva da ima tri odsto zaposlenih Srba.

Manjine koje su listom bile za odvajanje Crne Gore danas imaju nadrealno veliki „kolač” raspodele vlasti, na stotine rukovodećih položaja, od ministarskih do direktorskih, često i bez adekvatne stručne spreme, dok srpski akademci mogu samo da maštaju o poslu u državnoj upravi.

Jedan o zagovornika nezavisne Crne Gore, čovek koji je govorio na brojnim skupovima i pozivao građane da daju svoj glas za nezavisnu Crnu Goru, lider „Pokreta za promene” i funkcioner Demokratskog fronta Nebojša Medojević danas saopštava od parlamenta do evropskih institucija da se kaje, „jer je taj projekat ustvari bio instalacija privatne države Đukanovića i njegovog kriminalnog miljea”.

„Nakon 13 godina nezavisnosti Crna Gora je  podeljena, posvađana, pred bankrotom i dužničkim ropstvom, sa polovinom stanovništva suočenog sa siromaštvom, sa paralisanim političkim sistemom, progonom najjače opozicione grupacije DF, sukobima unutar vladajućeg režima, ratom narko-kartela”, rekao je za naše novine Medojević.

Inače, održavanju referenduma o nezavisnosti prethodilo je usvajanje Zakona o referendumu u Skupštini Crne Gore, a referendumsko pitanje glasilo je: „Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodnopravnim subjektivitetom?”