Kradljivci cveća

Pančevo – U žardinijerama i volijerama i na travnjacima sve rupa do rupe. Osim što, iz razloga nedokučivih normalnom čoveku, pančevački narod sistematski uništava klupe, korpe za otpatke, kontejnere pali žarom iz svojih ložišta, ovih dana počela je i sezona vađenja i presađivanja cveća sa gradskih površina u sopstvena dvorišta i saksije.

Gotovo da nema posude rezervisane za cvetne aranžmane, a da joj već ne fale tek zasađene mladice koje nestaju prvo sa najisturenijih površina, zatim i onih zabačenijih, a pelcer se vadi i u po bela dana naočigled prolaznika. Jedna vlasnica lokala u centru grada priča da je pokušala da spreči čupanje petunija kojima je ukrasila ulaz, ali i da je dobila nabusit odgovor da gleda svoja posla od bespostiđene starije žene.

„Ljubitelji” cveća preferiraju dan i noć, kadifice, minijaturne ruže, lepog jovu, bele rade, dalije salvije, još neustasale begonije, a najviše moraju da se potrude oko skupljih, ali i kabastijih vrsta – zelenih žbunova kojima se baš lepo mogu ispuniti i ukrasiti dvorišta. Zato gradski travnjaci izgledaju kao švajcarski sir, a radnicima JKP „Zelenilo” duplira se posao.

„Naš rasadnik proizvede preko 150.000 letnjeg i isto toliko jesenjeg rasada, a od toga se oko 20 posto iskoristi za zamenu, bilo da je prirodno propao bilo da je nestao iz žardinijera. To je redovna pojava. Ima onih koji odnesu pelcer, ali i onih koji cveće samo počupaju i ostave. Sve u svemu, već dva puta smo dodavali sadnice, ali se kradu i muškatle sa sve saksijom, i to s visine, na starom Tamiškom mostu, pa osim što se pitamo kako je to izvedeno, to je i veoma opasno”, kaže za „Politiku” inženjer pejzažne arhitekture Ženja Marinković, savetnik za prostorno planiranje u JKP „Zelenilo”, koje svake godine stimuliše prave ljubitelje cveća i lepog ambijenta organizovanjem nadmetanja najlepših bašta i balkona, čiji vlasnici kao nagradu dobijaju vaučer za nabavku sadnica u nerednoj sezoni, a i većina pelcera sitnijeg rasada na ovdašnjoj pijaci nije skupa, pa je nejasno zašto se pojedini Pančevci brukaju za nekoliko desetina dinara.

Od oko 50 miliona dinara iz budžeta za uređenje 200 hektara zelenih gradskih površina, igrališta i raštrkanih uličnih i blokovskih delova pod košenjem, ne ostane gotovo ništa za tekuće održavanje parkovskog mobilijara. Zato u ovom preduzeću dodaju da su postavke skromnije nego ranije, a nema ni cvetnih skulptura koje su krasile gradski i jedan od najvećih parkova u zemlji – Narodnu baštu, a kojima se Pančevo godinama predstavljalo na festivalu „Červia”, u istoimenom italijanskom gradu.

Ipak, za Vaskršnje praznike je u radionicama „Zelenila” napravljena i ispred Gradske kuće postavljena kompozicija dve stilizovane figure zeca ispunjene cvećem, koje su već dva dana kasnije i uz pomoć nepoznatog „aranžera” odšetala do bankomata ispred jednog velikog marketa, pa je neko duhovito primetio „da je zeka hteo da kaže da, kad nema para u budžetu, ima ga u bankomatu”.