„Kutije za golubove”

Svašta se može videti na ovom Evrosongu, a, bogami, i naučiti o organizaciji velikih događaja. Na primer, kada su mi rekli da ćemo puniti „pidžn boksove”, koristila sam svoje znanje engleskog, ali sam od početka sumnjala da je reč o „kutijama za golubove”, što bi bio neki doslovni prevod.
Kada planirate dolazak tri hiljade novinara, onda se zaista mora sve organizovati. U 30 redova postavljeni su ormarići sa kvadratnim pregradama, kao u pošti. Svaki odeljak ima svoj broj, svaki red je vidljivo obeležen, tako da kada dođe novinar i pokaže broj svoje legitimacije i broj svoga sandučeta, neko od volontera mu istog trenutka donosi sve materijale ostavljene u njegovom boksu (sa obaveznim osmehom, pogledajte sliku).

Naravno, neko te boksove mora i da puni. Zamislite samo da na dve i po hiljade mesta, a toliko je do juče bilo pristiglih novinara, stavite makar samo po jedan papirić, a svakodnevno ima raznih obaveštenja, lista, satnica. Sem toga, delegacija svake zemlje može da obavesti svoje kolege o nekom događaju tako što će nas zamoliti da im informaciju stavimo u boksove. Zvuči kao nemoguća misija, ali to kod nas ide i brzo i efikasno. To svi kažu.

Nešto mislim, to sa kutijama za obaveštenja uopšte nije loša ideja. Razmišljam o postavljanju nekoliko takvih i u mojoj porodici. Sa ovim iskustvom koje imam, najzad bih dovela u red međugeneracijsku komunikaciju.

I dalje orna volonterka