Nemački pelcer za regionalnu privredu

Od našeg specijalnog izveštača
Berlin – Uloviti dobrog investitora, koji će dati finansijsku injekciju i oživeti privredu malog mesta, san je mnogih opština, koje ponekad ipak ne znaju pravi način za „pecanje” privrednika. I kada je neko voljan da svoj novac uloži, često ga od toga odvraćaju komplikovane procedure i teška saradnja sa lokalnom samoupravom.

Zato je, da bi se privukle investicije, nekad potreban medijator, odnosno neko ko će pomiriti javni interes i zahteve biznisa. Leskovac, Novi Sad, Pančevo, Ruma, Pirot, Stara Pazova, ali i brojne druge opštine iz regiona, njih ukupno 90, za ulaganja se bore ujedinjene u BFC SEE mrežu, a sertifikat koji su 44 lokalne samouprave dobile u okviru ove organizacije pokazatelj je privrednicima da je reč o mestima sa povoljnim poslovnim okruženjem. Opštine praktično ulaskom u BFC SEE počinju svoje dokazivanje – da bi dobile potvrdu da su „po meri privrede”, moraju da ispune brojne kriterijume. Radeći na njihovom ispunjavanju, otvaraju se prema investitorima i popravljaju poslovno okruženje. U potrazi za potencijalnim partnerima iz inostranstva, ali i smernicama koje bi mogle da im pomognu da proces sertifikacije bude još kompletniji, delegacija BFC SEE prošle nedelje bila je na studijskoj poseti u Berlinu i Potsdamu. Kako to sve funkcioniše u Nemačkoj uverili su se predstavnici tehničkih sekretarijata ove mreže, odnosno Naleda iz Srbije, makedonskog Zelsa, Redaha iz Federacije Bosne i Hercegovine, kao i privrednih komora Crne Gore i Republike Srpske.

U razgovorima sa predstavnicima Agencije za poslovni i ekonomski razvoj i Privredne asocijacije istočne Nemačke, delegati iz regiona videli su šta to traže nemački privrednici, a kao oblasti za koje su oni zainteresovani istaknuti su energetika, agrokultura, obrazovanje. Kao predstavnik lokalne samouprave, članove BFC SEE mreže ugostio je i grad Potsdam. Možda bi njihov primer mogao da posluži i u regionu – oni su kapitalizovali tri svoje najznačajnije oblasti, nauku, istoriju (pod zaštitom su Uneska), i filmsku industriju koja u ovoj oblasti cveta.

– Crv mora prijati ribi, a ne ribolovcu, kaže jedna izreka. A mi kažemo da u biznisu riba mora voleti i ribolovca, odnosno i grad mora imati koristi od privrednika – rekli su predstavnici Potsdama, poručujući da javni interes u jurnjavi za kapitalom nikada ne sme biti prenebregnut.

Domaćin delegaciji BFC SEE mreže bila je i kompanija „Meitke”, koja u Potsdamu razvija i proizvodi inovativne neurohirurške proizvode za lečenje hidrocefalusa. Direktor, Kristof Mietke, otkrio je da ovaj grad podržava sve one koji bi nešto želeli da rade i da je i sam član gradskog saveta za biznis, odnosno tela sačinjenog od privrednika i ekonomskih eksperata koji savetuju lokalnu administraciju.

Kako regionalna BFC mreža radi sa investitorima, objasnila je Ana Ilić, direktorka dobre uprave Naleda. Koristi od sertifikacije od ovog programa, navela je ona, imaju i opštine, ali i biznismeni. Prvi dobijaju jasne smernice za razvoj dobre poslovne klime i povećavaju svoju vidljivost pred investitorima, dok drugi u BFC SEE imaju vodič za prepoznavanje mesta sa najboljim uslovima za ulaganja.

– Opštine se obraćaju tehničkim sekretarijatima u svojim zemljama kako bi inicirali proces sertifikacije. On traje najviše godinu dana, a opštine se ocenjuju po ispunjenosti kriterijuma kao što su strateški okvir, saradnja sa lokalnom privredom, izdavanje građevinskih dozvola, usklađivanje sistema kvalifikacija i prekvalifikacija na tržištu rada, sa zahtevima biznisa... Da bi dobile sertifikat treba da ispune minimum 75 odsto kriterijuma, a tokom procesa daje im se preliminarna ocena poslovnog okruženja. Od tog preliminarnog izveštaja, dok ne dođu do finalne evaluacije, opštine napreduju gotovo 20 procentnih poena. To znači da ih sam proces sertifikacije tera da budu bolje – objašnjava Ilićeva.

Osim što BFC SEE mreža podstiče razvijanje boljeg poslovnog okruženja u regionu, ona je i podrška privrednicima i lokalnim samoupravama kada je reč o razvijanju zajedničkih projekata koji se zatim finansiraju sredstvima nemačkog GIZ-a.

– Nemačkim organizacijama, koje pomažu svoje kompanije, prikazali smo se kao partnerska mreža na zapadnom Balkanu kojoj se u svakom trenutku mogu obratiti u vezi s upitom nemačkih firmi za tržište, kooperaciju ili investiranje, a sve to da bi im se olakšao ulazak na naše tržište. Konkurencija gradova, koji žele da privuku ulaganja, ogromna je i način na koji to radi Potsdam, koristeći istorijske i kulturne prednosti kao i blizinu većeg grada Berlina, vrlo je inspirativan i poučan – objašnjava Bojan Vojvodić iz GIZ-a.