Priča o mešancu Đuri

U mnogim krajevima našeg čudesnog grada žive omiljene komšije. Svi ih vole, ili, bolje reći, većina. Na mnogo lepih načina, ta većina se trudi da skrene pažnju ovih svima znanih komšija. To su čašćavanje lepim zalogajem, nekoliko toplih reči, čak i tapkanje po leđima ili glavi. Dobri ljudi su čak napravili i kućice za svoje, svima, pa i deci, drage susede, koji im uvek iznude osmeh na licu.

Đura je mešanac, koga u mom kraju svi sa posebnim zadovoljstvom pozdravljaju. Crno-beli lepotan, kao svaki džentlmen, odgovara mahanjem raskošnim repom. I legendarni šarmer Đura je dobio solidnu kuću, ali je retko koristio. Više je voleo da vršlja po kraju, ili da se sunča na ulici pored trotoara. Kad postane pretoplo, najčešće je bio u „gnezdu”, koje je sam iskopao u živoj ogradi. Svraćao je ponekad u obližnju kafanu, naravno – kad su mu gosti to dopuštali. Nije bio redak slučaj da poseti komšinicu u knjižari. Najveći problem nastajao je u hladnim zimskim noćima. Prošle zime valjda nije mogao da izdrži veliku hladnoću u svojoj kućici, pa je krenuo u potragu za toplijim prenoćištem. Već je bilo kasno i veoma hladno. Sretoh ga na ulici i on stade ispred mene, kao da hoće nešto da mi kaže. Razumeo sam šta hoće, pa sam otvorio ulazna vrata zgrade. Međutim, ovo izuzetno biće otrčalo je uz stepenište i stalo tačno ispred mojih vrata. Od tada, naš dom je i njegov. Upravo dok pišem ove redove leži na mojim nogama.

Slobodan Naumović,
Beograd