Govori srpski, da te svi – napadnu

Podgorica – Ako bi neko bilo gde u Crnoj Gori u šali uzviknu: „Govori srpski da te svi razumeju” bio bi verovatno, ako ne fizički, ono verbalno javno napadnut. Na „neprijatelja” dukljanske države pohrlili bi slobodni intelektualci, nezavisni mediji, lideri i protagonisti suverene države Montenegro, poslanici vladajuće koalicije Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije.

Niko od njih, međutim nije ni prstom mrdnuo kada su Srbi u Crnoj Gori, kojih prema zadnjem popisu ima 32 odsto, dovedeni u položaj „nejobespravljenijeg naroda u ovoj državi”. Vlast im je uskratila pravo na izražavanje, čuvanje, razvijanje i javno ispoljavanje nacionalne, etničke, kulturne i verske posebnosti, na srpski jezik i pismo u privatnoj, javnoj i službenoj upotrebi, na školovanje na tom jeziku, na srazmernu zastupljenost u javnim službama, organima državne vlasti i organima lokalne samouprave, da sudske sporove vode na srpskom jeziku, da sopstveno ime i prezime upisuju i koriste na srpskom jeziku i pismu u službenim ispravama...

Od kako su Srbi pokrenuli pitanje predstavljanja manjina u crnogorskom parlamentu počela su sporenja između vlasti i opozicije, ali i dela srpskih stranaka koje „teška srca i punog poslaničkog džepa” zahtevaju da se „to pitanje odloži” do njihove konačne „pobede nad režimom Mila Đukanovića”.

Predlažući izmene i dopune Zakona o izboru odbornika i poslanika u pogledu predstavljanja manjinskih naroda u crnogorskom parlamentu potpredsednik Skupštine Crne Gore Rifat Rastoder je rekao da bi to bilo najprimjerenije rešiti principom takozvanog duplog glasa što podrazumeva pravo birača – pripadnika određenog manjinskog naroda ili druge manjinske nacionalne zajednice da, pored prava glasanja neke od lista, glasa i nekog od kandidata ili lista kandidata za takozvane autentične predstavnike.

Rastoder podseća da je u postojećoj izbornoj regulativi sadržano rešenje – posebna teritorijalna izborna jedinica unutar Crne Gore kao jedinstvene izborne jedinice – kojom se punu deceniju obezbeđuje ostvarivanje tog prava samo pripadnicima albanske nacionalne zajednice i zato to pravo „treba dati i ostalim manjinskih nacionalnih zajednicama”.

Rastoderovim rešenjima protivi se Stranka srpskih radikala koja smatra da u novo izborno zakonodavstvo treba vratiti članove kojima se garantuju mandati .

„Mi ne prihvatamo predlog potpredsednika Skupštine Rifata Rastodera o takozvanom duplom glasu prema kojem bi jedan građanin glasao dva puta pošto se na taj način omogućavaju nove izborne krađe režima – rekao je za „Politiku” predsednik SSR Duško Sekulić: „Srpski narod u Crnoj Gori zaslužuje garantovane mandate kao i drugi i na taj način bi se posvedočio broj Srba u Crnoj Gori i čuvao njihov identitet”.

Po oceni Srpskog narodnog veća koje je počelo sa formiranjem Srpskog nacionalnog sveta, legalni i legitimni ustavno-pravni instrumenti istinske zaštite nacionalnog identiteta Srba u Crnoj Gori se nalaze u samom Ustavu, u njegovom 79-om članu, u delu posvećenom zaštiti identiteta.

„Mi nemamo više pravo niti ćemo čekati da plate poslanicima budu najvažnije, čak i od statusa Srba U Crnoj Gori” – reko nam je poslanik SNV u crnogorskom parlamentu Momčilo Vuksanović. „Saglasno Ustavu radimo na formiranju Srpskog nacionalnog saveta i otpočinjemo legalnu i legitimnu borbu za ostvarenje naših prava. Ta prava već su zatražili Bošnjaci, Albanci, Muslimani i Hrvati, a ako to još i mi učinimo bez poštovanja prava iz člana 79. ustava uopšte se ne može govoriti o građanskoj državi. A svako onaj ko bude Srbima osporavao ta prava, bez obzira bio on vlast ili opozicija, pojedinac ili partija, tim osporavanjem će istovremeno osporiti i sopstveni građanski identitet. Vlast će morati, ili da korišćenje tih prava omogući i nama Srbima, ili da ih ukine i ostalima.”

Koalicioni partner radikala i SNV-a, Srpska narodna stranka drugačijeg je mišljenja.

„Nacionalnim manjinama treba ukinuti cenzus za ulazak u Skupštinu” – rekao je poslanik SNS i član Radne grupe za usklađivanje izbornog zakonodavstva sa Ustavom Radojica Živković. Dodajući: „Trebalo bi uvesti pravilo – jedan građanin jedan glas”.

Živković ne spori da bi nacionalne manjine trebalo na neki način da budu privilegovane kako bi se obezbedilo njihovo prisustvo u parlamentu i misli da je rešenje „da se zadrži tri odsto cenzusa za sve političke partije, a da ga za nacionalne treba ukinuti”.