Građevinci podižu osmi sprat nove kule Kliničkog centra

Preuređenje i dogradnja Kliničkog centra Srbije teku po planu i ako ne bude nepredviđenih problema, pacijenti će u savremenoj bolnici moći da se leče već u avgustu 2021. godine. Ekipa „Politike” posetila je ovo veliko gradilište u srcu KCS i uverila se da majstori rade neprestano, čak i vikendom. Interesantno je će do završetka projekta biti utrošeno oko 20.000 kubika betona, više od 2.000 tona armature, a biće ugrađeno i oko 1.000 kilometara kablova, što predstavlja razdaljinu od Beograda do Italije.

Trenutno su u toku radovi na izgradnji osme etaže kule, od ukupno deset, koliko je planirano da ih bude u delu koji se gradi iz temelja.

Kako za „Politiku” ističe Slavoljub Korčakoski, izvršni direktor kompanije „Delta inženjering”, koja je izvođač radova na ovom projektu, radnicima ostaje da u novoj kuli „podignu” još dve etaže i onu koja je krovna, što je planirano za septembar. Novoizgrađeni prostor obuhvataće 27.000 kvadratnih metara, a ujedno se radi i na rekonstrukciji 59.000 kvadratnih metara starog objekta. Vrednost radova iznosi 110 miliona evra.

– Postojeća zgrada, koja do sada nije završena, stara je oko 40 godina i rađena je po standardima koji su odgovarali nekadašnjem vremenu. Situacija se u međuvremenu promenila. Konstrukciju prilagođavamo sadašnjim svetskim standardima. Ojačavamo stubove i temelje zgrade. Kada nam se u radu pojavi neki problem trudimo se da ga odmah rešimo i da istim tempom nastavimo dalje – dodaje Korčakoski.

Jedan od velikih problema KCS je to što je ova bolnica okružena uskim saobraćajnicama, pa se sada vodi računa i kako će biti regulisan način na koji će vozila moći da priđu ustanovi.

– Od Hitne pomoći do KCS vodiće saobraćajnica koja će olakšati pristup klinikama. Ona će biti puštena u rad kada završimo rekonstrukciju KCS – kaže Korčakoski.

Bolnica će posle rekonstrukcije, koja je, posle višegodišnjeg čekanja, krenula tek pre šest meseci, raspolagati sa više od 1.000 kreveta i 30 novih operacionih sala, a imaće i novi urgentni centar. Tu će se nalaziti i centralizovano odeljenje za dijagnostiku snimanjem, odeljenje nuklearne medicine, ulepšana poliklinika, proširene laboratorije, lekarske ordinacije.

Podsećamo da se na novo ruho ovog „Skadra na Bojani” čeka od 2009. godine. Tada je najavljeno da će preuređenje najveće zdravstvene ustanove u Srbiji početi 2010. godine i da će sve biti završeno 2012. To nije realizovano, ali je mnoge ljude 2011. godine iznenadila izjava prof. dr Zorana Stankovića, tadašnjeg ministra zdravlja, da su proračuni seizmološkog talasa loše urađeni još kada je započela izgradnja KCS 1974. godine i da predlozi projektnog tima za rekonstrukciju klinike nisu prošli reviziju u Srbiji. Glavna primedba stručnjaka odnosila se na tvrdnje da statika zgrade koja treba da se rekonstruiše nije dobra i da je teren na kojem se nalazi nestabilan. Stanković je napomenuo da loš proračun može da dovede do urušavanja ovog objekta i da će od onih koji su za to odgovorni tražiti da plate penale. To se nije dogodilo. I ministarka prof. dr Slavica Đukić Dejanović je 2013. godine izjavila da je bilo nonšalantnosti u poslu sa preuređenjem kliničkih centara, ali da niko zbog grešaka nije kažnjen. Čak je i ministar dr Zlatibor Lončar prilikom obilaska radova na izgradnji nove kule naglasio da se samo zbog neodgovornosti onih koji su ranije bili na vlasti nije radilo na kompleksu KCS. Međutim, niko nije pojasnio ko je zapravo glavni krivac što građani naše zemlje decenijama čekaju lečenje u modernoj zdravstvenoj ustanovi.

Evropska investiciona banka je davne 2006. odobrila Srbiji kredit od 150 miliona evra, sa mogućnošću povlačenja dodatnih 50 miliona, za rekonstrukciju četiri klinička centra u zemlji.