Čipovani građani Srbije

Od ukupno 22.567 zahteva građana za izdavanje nove lične karte, više od 18.000 je zatražilo da na njihovom novom ličnom identifikacionom dokumentu bude postavljen čip, rečeno je našem listu u MUP-u Srbije.

Posle javne rasprave o Zakonu o ličnoj karti, brojne nevladine organizacije, pa i Srpska pravoslavna crkva, podigle su svoj glas protiv čipovanih podataka. Pojedini su tvrdili da se u čipu nalazi „đavo”, dok su drugi pak govorili da se time ugrožava privatnost građana Srbije. Posle žestokih pritisaka, vrh MUP-a Srbije sa ministrom Draganom Jočićem na čelu, odlučio je da se ukine obavezna upotreba čipa, ali je ostavljena mogućnost građanima da biraju žele li da budu čipovani ili ne.

Jedno od mogućih tumačenja zašto se građani ipak odlučuju da ugrade čip u ličnoj karti nalazi se u njegovoj praktičnosti. Ukoliko se čip ugradi u ličnu kartu, pri promeni prebivališta i adrese stana, ne mora se da menja ovaj dokument, jer se ti podaci ne unose u obrazac, već samo u čip. Oni koji budu imali dokument bez čipa, pri svakoj promeni podataka moraće da zamene i ličnu kartu.

Drugo objašnjenje moglo bi da bude i to što su čipovi bukvalno svugde oko nas, na platnim i kreditnim karticama, kao i u karticama za mobilni telefon. Ima, međutim, i primera gde se čipovi zloupotrebljavaju, i to kao sredstvo za nadgledanje. Primera radi, u Britaniji je vođena velika rasprava o tome da li će baza podataka za nove lične karte (sa čipom) koje se uvode od 2009. biti centralizovana i da li će moći da je koriste sva ministarstva. Isto pitanje bi moglo da važi i za naše vlasti. U našem novom zakonu o ličnoj karti na prvi pogled nema ničega spornog: čip bi samo u digitalnoj formi čuvao podatke koji bi već bili odštampani na njoj, od fotografije do potpisa (plus matični broj roditelja).

Nove lične karte su već počele da se izdaju od 14. aprila ove godine, a u MUP-u objašnjavaju da je jedan od ciljeva i brže dolaženje do ovog neophodnog dokumenta. Međutim, već smo svedoci velikih redova ispred policijske uprave za Novi Sad, gde su građani čak i tokom noći zauzimali mesta u redu kako bi dobili nova, savremenija, praktičnija, a po nekima i lepša dokumenta.

U MUP-u objašnjavaju da su gužve u Novom Sadu potpuno nepotrebne, jer je rok za zamenu lične karte 27. jul 2011. godine. Iz MUP-a apeluju na građane, pogotovo one kojima još važi stara lična karta da ne žure sa podnošenjem zahteva za novu, kako bi se izbegle nepotrebne gužve. Jednostavno, zahtev za novu ličnu kartu bi trebalo da podnose samo oni kojima sadašnji lični dokument ističe.

Početak izdavanja novog dokumenta u suštini znači uvođenje nove evidencije građana, a, stručno rečeno, to je primena novog informacionog sistema. Jedan informacioni sistem podrazumeva organizovanu, unapred propisanu interakciju između ljudi, mašina i metoda da se informacije prikupljaju, obrađuju, distribuiraju i praktično koriste. Dakle, ono što je bitno kod izdavanja novih ličnih karata jeste stvaranje jedinstvene baze podataka čije će postojanje, po svemu sudeći, osetiti i građani Srbije i to pre svega u uštedi vremena, ali i živaca. Jer, kada građani prvi put donesu u MUP sva potrebna dokumenta za izdavanje ličnih karata, a to su izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu i drugu ispravu koja potvrđuje identitet, više neće morati da prikupljaju ista dokumenta, jer će se oni već nalaziti u toj jedinstvenoj bazi podataka. Do sada su, inače, mnogi građani imali manjih problema, pre svega u pogledu pribavljanja uverenja o državljanstvu koje je moralo da se obnavlja na svakih šest meseci, ali i izvoda iz matične knjige rođenih, zbog gužvi u redovima za pribavljanje ovog ličnog dokumenta.