Priština nas neće zaustaviti

Francuski humanitarac Arno Gujon na meti je proalbanskih novinara posle reportaže o teškom životu Srba na Kosovu i Metohiji, objavljene na deset strana u listu „Figaro”. Navodi da se posle teksta pod naslovom „Srpski duh otpora” na meti našao i zamenik glavnog urednika „Figaroa” Žan-Kristof Bison, koji je pisao ovaj tekst o teškom položaju Srba. U razgovoru za „Politiku”, Gujon navodi da ga napadaju zbog članka objavljenog u „Figarou” jer se u njemu govori o velikoj patnji Srba u enklavama i o kršenju osnovnih ljudskih prava Srba, Goranaca...

– Danas prolazimo kroz istog „toplog zeca” kao što su prolazili Srbi 1999. godine. Očigledno da se demonizacija nastavlja i da su najveće žrtve ne samo Srbi već i oni koji su na strani istine. U objektivnoj i nepristrasnoj reportaži pokazali smo realnost na terenu i to smeta onima koji pokušavaju da sakriju istinu. Kada već ne mogu argumentima da nam se suprotstave, posežu za ličnim uvredama i nazivaju nas „francuskim Miloševićima”, fašistima i ruskim špijunima s ciljem da nas diskredituju – ističe Arno Gujon.

Da li u zapadnim medijima može da se sazna istina o položaju Srba na Kosovu i Metohiji?

Teško je na Zapadu biti objektivan jer su sve teme ispolitizovane. Trojica hrabrih francuskih novinara su napravila fenomenalnu reportažu koja istinski govori o humanitarnoj situaciji u enklavama na Kosovu i Metohiji. U reportaži su čitaoci mogli da saznaju da je srušeno 150 crkava i manastira i kako žive danas, 2019. godine, Srbi u selu Novake kod Prizrena, zašto su i dalje vojnici Kfora s dugim cevima oko manastira Visoki Dečani.

Da li možete da posetite Kosovo i Metohiju, ili je zabrana privremenih kosovskih institucija još na snazi?

Ja i dalje, uprkos humanitarnom radu, ne mogu da uđem na Kosovo zbog zabrane koju su mi izrekli bez obrazloženja 10. septembra 2018. godine. Moja žalba je bila odbijena i posle toga sam ih tužio upravnom sudu Kosova i do dana današnjeg nisam dobio odgovor.

Kada očekujete odgovor?

Mislim da niko ne zna da li će i kada odgovoriti na moju tužbu. Besmisleno je da nema odgovora zašto mi je onemogućeno ljudsko pravo da idem na Kosovo i da pomažem lokalnim Srbima u enklavama. Ja se nadam da će besmislenu zabranu ukinuti kako bih mogao i ubuduće da pomažem narodu i nastavim humanitarni rad za dobrobit dece.

Da li je zbog zabrane ulaska zaustavljen rad vaše fondacije?

Nije i neće. Nastavljamo da pomažemo Srbima na KiM. Od januara ove godine imali smo više akcija u kojima smo podelili plastenike, proširivali smo farme za krave muzare. Uskoro ćemo voditi decu s Kosmeta na more, pomažemo takođe ljudima i crkvama i naša pomoć se nastavlja iako je sada daleko teže raditi, ali najbitnije je da smo uspeli zahvaljujući saradnji s Eparhijom raško-prizrenskom.

Šta je bio cilj te zabrane?

Kosovske vlasti su želele da prestanem da pomažem narodu i da ne govorim više o teškom položaju Srba i drugih nacionalnih manjina na Kosovu i Metohiji. Mi ćemo svakako nastaviti da pomažemo i da govorimo o tome jer je, nažalost, humanitarna situacija alarmantna u enklavama. Srbi na Kosmetu su ugroženi i žrtve su učestalih napada, što je i sam američki Stejt department potvrdio u svom godišnjem izveštaju gde piše da se svaki drugi dan dogodi jedan napad na Srbe ili na njihovu imovinu. Besmisleno je da u 21. veku Srbi na Kosovu ne mogu nesmetano da putuju i da govore na svom maternjem jeziku. Oni su veoma hrabri i odlučni da žive na Kosovu, uprkos pritiscima i napadima i teškoj humanitarnoj situaciji u kojoj se nalaze. Moramo da budemo uz njih.