Istanbulski glas o Erdoganovoj budućnosti

Današnji izbori u Istanbulu, iako su lokalni, izazivaju veliku pažnju u zemlji i svetu pošto su raspisani posle sporne odluke kojom je poništeno prethodno glasanje za gradonačelnikna, na kome je krajem marta tesnom većinom pobedio kandidat opozicije Ekrem Imamoglu.

Nedavni televizijski duel dvojice rivala za mesto radonačelnika – Binalija Jildirima (63) iz vladajuće Narodne koalicije (Partije pravde i razvoja i Partije nacionalističkog pokreta) i Imamoglua (49) iz Nacionalne koalicije (Republikanske narodne partije i Dobre partije) – nije doneo prevagu nijednom pretendentu na fotelju gradonačelnika na Bosforu. Oni su bili primetno suzdržani da ne bi protiv sebe okrenuli još neodlučne građane koji će, kako se veruje, ovog puta presuditi ko će biti novi gradonačelnik.

Prema istraživačkom centru ORC, izlaznost će ovog puta biti preko 88 odsto, odnosno četiri odsto veća nego 31. marta.

„Oni koji se sada odluče da glasaju podržaće Jildirima jer su to uglavnom bili nezadovoljni članovi vladajuće stranke. On će osvojiti 48,3 a Imamoglu 47,7 odsto glasova”, kaže direktor tog centra Murat Posteki, prenosi provladin „Sabah”. Nekoliko nezavisnih kandidata, navodno, sigurno neće uspeti da im pomrse računice.

Dosadašnja iskustva potvrđuju da u Turskoj treba s rezervom primiti procene firmi za istraživanje javnog mnenja pošto se one olako lansiraju. Ima i anketa prema kojima je Imamoglu u prednosti.

Na izborima 31. marta Imamoglu je osvojio 4.170.000 glasova, odnosno svega 13.000 više nego njegov suparnik. Imamoglu je na poziciji gradonačelnika proveo svega tri sedmice, jer je Vrhovna izborna komisija, na zahtev stranke predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, poništila glasanje zbog „krađe glasova” iza koje je navodno stajala opozicija.

„To je diktatura, kršenje volje građana”, kažu u opoziciji. „To je demokratija pošto je na izborima u martu bilo organizovanih nepravilnosti”, uzvraćaju u vladajućoj stranci.

Opoziciji idu na ruku i kritike koje su na adresu vlade stigle iz Brisela, s pozivom turskim vlastima da se ne igraju s voljom građana. Prema turskim medijima, današnje izbore prati delegacija Evropskog saveta.

U kampanji nisu izostale ni igre oko glasova Kurda, koji bi mogli da budu presudni. Na doživotni zatvor osuđeni lider zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK) Abdulah Odžalan, koji izdržava kaznu u neviđenoj izolaciji na ostrvu Imrali kod Istanbula, iznenada je pozvao svoje sledbenike da ostanu “neutralni” na izborima. To odgovara Jildirimu pošto su pripadnici tog naroda koji žive na Bosforu, kako se procenjuje, u martu većinom podržali kandidata opozicije.

Ovog puta u kampanji predsednik Erdogan je bio primetno povučen, jer se, kako se ocenjuje, plašio da se novo glasanje ne pretvori u referendum o njegovoj karijeri. Vladajuća partija je vodila kampanju od ulice do ulice kao i na društvenim mrežama: da bi privukla neodlučne birače koji su je „kaznili” u martu, obećala je smanjenje inflacije, veću zaposlenost, povećanje minimalnih plata, pomoć mladim parovima.

Kako god da se završi današnje nadgornjavanje, odluka da se ponište martovski izbori ostaviće senku na dosad nedodirljivog Erdogana, koji je obeležio poslednje dve decenije u Turskoj. Iako mu predsednički mandat ističe tek 2023. godine, novi poraz u Istanbulu bi označio početak kraja jedne vanserijske karijere jer bi izgubio prestiž u najvećem finansijskom, trgovačkom i kulturnom centru ne samo u Turskoj nego u tom delu sveta. Pre izbora neko je izračunao: grad na Bosforu, u kome bitiše više od 15 miliona duša, ima više stanovnika od 130 država na planeti, među kojima su, na primer, Bugarska, Austrija, Švajcarska, Belgija, Grčka.

Imamoglu, diplomirani ekonomista, nezavisno od rezultata ponovljenog glasanja, privukao je pažnju mnogih građana odmerenim stavovima i uvažavanjem protivnika, što u Turskoj najčešće nije slučaj. To je mnoge iznenadilo, pošto je dosad bio u senci okoštalih struktura u svojoj socijaldemokratski orijentisanoj Republikanskoj narodnoj partiji, koju je osnovao Ataturk. Mnogi analitičari ga već vide kao predvodnika opozicije koji bi mogao uspešno da se suprotstavi Erdoganu na predsedničkim izborima koji treba da se održe za četiri godine.