Srpska pšenica najskuplja u regionu

Cena domaće pšenice dostigla je nedavno svoj petogodišnji maksimum što je suprotno stanju na drugim tržištima. Za kilogram hlebnog zrna protekle nedelje kupci su plaćali od 23,5 do 24,1 dinar, bez uračunatog PDV-a što je 35,6 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Tako dobra cena nije zabeležena još od marta 2013. i pogoduje domaćim proizvođačima ali ujedno čini naše žito potpuno nekonkurentnim za izvoz, izjavio je za „Politiku” Vukosav Saković, direktor Udruženja „Žita Srbije”.

– Srbija trenutno ima najskuplju pšenicu u okruženju, a verovatno i u Evropi. Sa ovim cenama nismo konkurentni u izvozu a izgubili smo i tržišta u okruženju – ističe Saković.

Na pitanje šta je uticalo na rast cena domaće pšenice, Saković objašnjava da je prošlogodišnja žetva bila rekordna po količinama ali da je kvalitet dela roda bio loš. Posledice vidimo u poslednjih mesec dana, ponuda kvalitetne pšenice je mala što je drastično podiglo cenu. Prema njegovim rečima, došlo je do toga da je mlinarima, čak i uz plaćanje carine, isplativije da manje količine kvalitetne pšenice uvezu iz Mađarske.

Udruženje „Žita Srbije” nedavno je saopštilo kako očekuje da ćemo za plasman na druga tržišta ove godine imati više od milion tona pšenice. Najveći konkurenti u okruženju su nam Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska.

– Ovogodišnja žetva je odložena i počinje tek za desetak dana. Što se količine tiče ovo će biti jedna prosečna godina. Još je rano da se govori o kvalitetu. Postoji potencijal ali da li će biti sačuvan ostaje da vidimo – kaže Saković i ističe da se dobra žetva očekuje i u svetu što ukazuje da „nema posebnih razloga za povećanje cena pšenice na svetskom tržištu”. Lokalna tržišta, kakvo je naše, reaguju na zakon ponude i tražnje ali smatra da je to na duže staze neodrživo ako proizvođači imaju izvozne ciljeve. .

– Sada nismo konkurenti, i ne možemo prodati gotovo ništa. Na tržištu će, pre ili kasnije, morati da dođe do prilagođavanja cena. Realnije je da ćemo se mi prilagođavati promenama koje se budu događale na međunarodnom tržištu – uveren je Saković.

Prema podacima ovog udruženja, Srbija trenutno ima zalihe od oko 500.000 tona pšenice lošeg kvaliteta, koju mlinari ne koriste, i koja će završiti u fabrikama stočne hrane ili u izvozu kao stočna pšenica po nižoj ceni.