Proboj „koridora života”

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Hoću koridor do Vidovdana, pa makar bio kozja staza. Neću da deca umiru!”, reči su kojima je tadašnji komandant Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske (VRS) general Momir Talić pokrenuo akciju „Koridor 92” izdavši naredbu načelniku štaba Prve oklopne brigade i komandantu taktičke grupe jedan Novici Simiću.  

Na Dugoj Njivi kod Modriče obeležena je 27. godišnjica od proboja „koridora života”. „Koridor 92” naziv je za operaciju Vojske RS i snaga SAO Krajine čiji je cilj bio uspostavljanje kopnene veze zapadnog dela Srpske i Republike Srpske Krajine sa istočnim delom RS i sa Srbijom, to jest SR Jugoslavijom. S druge strane bile su vojne i paravojne snage hrvatske-muslimansko koalicije. 

Okidač za donošenje odluke o probijanju koridora bila je smrt 12 beba i umiranje bubrežnih bolesnika u banjalučkom Kliničkom centru zbog nemogućnosti dopremanja kiseonika. Na snazi je bila vazdušna blokada koju je uveo Savet bezbednosti UN. Helikopter u Batajnici s medicinskom pomoći ostao je na pisti čekajući dozvolu. Prethodno, Hrvatsko veće odbrane (HVO) i hrvatske snage krajem maja zauzimaju Modriču prekinuvši teritorijalnu vezu sa Srbijom. Nastupila je nestašica hrane i lekova.

Vojna operacija „Koridor 92” trajala je od 14. do 28. juna 1992. godine na području Posavine. Do Vidovdana, to jest za oko dve nedelje, suparnik je poražen.

(Printskrin RTRS)

Spojen je istočni i zapadni deo Srpske, a time i Srpska sa Srbijom, i stvorena kopnena veza koja je izgubljena 15. maja 1992. Akcija je završena izlaskom srpske vojske na reku Savu u Brodu. Oslobođeni su Derventa, Modriča, Brod i Odžak. Kompletna vojna operacija proboja i obezbeđivanja koridora završena je 6. oktobra 1992.  

„Izborili smo se za koridor i za teritorijalno ujedinjenje Banjaluke i Bijeljine. Niko nije mogao da spreči da se spojimo sa maticom Srbijom, ni tada ni danas”, rekao je na obeležavanju Milorad Dodik, predsedavajući Predsedništva BiH.

Nasuprot sebe, srpska vojska imala je od 20.000 do 25.000 vojnika, bitku nije preživelo njih 1.261, a 6.250 je ranjeno, podsećaju mediji. Vojska RS i SAO Krajine u jednom trenutku brojale su oko 50.000 pripadnika u toj vojnoj operaciji, od kojih 413 nije preživelo a 1.505 je ranjeno, navode zvaničnici RS.

Oni napominju da je ova bitka sprovedena u skladu sa svim pravilima ratovanja, te da je pored istorijskog vojnog uspeha, bila akcija humanitarnog karaktera jer je omogućila život za više od milion ljudi koji su tada bili u getu.

Da bi bila prekinuta 42 dana duga kopneno-vazdušna blokada zapadnog dela RS i RSK, živote su dala 273 borca Vojske RS, 70 boraca MUP-a RS i 70 boraca Vojske RSK. „Posle ove istorijske akcije, kojom je stvoren temelj za formiranje RS, nismo više bili sami”, rekao je Milomir Savčić, predsednik Boračke organizacije RS.